Na prvi pogled, nasilje nad ženama može izgledati kao problem koji podjednako pogađa sve. Slepe žene i devojčice na Kosovu suočavaju se sa dvostrukom diskriminacijom – zbog svog pola i invaliditeta. U tišini, na marginama sistema i društva, one žive dvostruku stvarnost: isključene su, nevidljive i često bez nade da će dobiti zaštitu. 

Upravo tu stvarnost Komitet slepih žena Kosova (KSŽK) nastoji da promeni kroz jednu hrabru i senzibilnu inicijativu koja ima za cilj da izgradi mostove ka znanju, osnaživanju i bezbednosti za slepe žene i devojčice koje žive na Kosovu. 

Već smo vas ranije informisali o inicijativi KSŽK kroz priču Osnaživanje kroz obrazovanje: Komitet slepih žena i nastojanje za podršku, a sada želimo da istaknemo njegova postignuća. 

Uzimajući u obzir svakodnevne izazove sa kojima se suočava ova zajednica, KSŽK je osmislio program koji ima za cilj da olakša živote slepih žena i devojčica, poveća svest među institucijama i unapredi društvenu svest. 

„Naš cilj je jasan: da zaštitimo i sprečimo nasilje nad slepim ženama i devojčicama, koje su dvostruko diskriminisane – prvo zbog svog pola, a drugo zbog invaliditeta“, kaže Korab Jetulahu, predstavnik KSŽK. 

Projekat je započet kao rezultat brojnih priča koje su tokom godina čuli od žena koje su se suočavale sa raznim oblicima nasilja, bez institucionalne podrške i pristupa osnovnim informacijama. 

„Uzimajući u obzir da slepe osobe imaju ograničen pristup informacijama zbog nedostatka materijala na Brajevom pismu ili u audio formatu, a s druge strane nemaju pristup tehnologiji, smatrali smo da je razumno da se sastanci obave direktno sa tim osobama“, dalje objašnjava. 

U okviru projekta, KSŽK je angažovao psihološkinju i sociološkinju kako bi realizovale obuke u četiri regiona Kosova: Priština, Mitrovica, Suva Reka i Đakovica. U svakom gradu održane su po tri obuke, sa učešćem otprilike 45 slepih žena i devojčica u svakom. 

Prva i najosetljivija tema koja je obrađena na ovim obukama bila je nasilje: šta je to, kako se ispoljava i kako slepe žene i devojčice mogu da se zaštite od njega. 

„Mnoge žene nemaju znanja o tome šta je nasilje, ne znaju koje su njegove forme, ne znaju ko su najčešći počinioci, šta je psihološko ili ekonomsko nasilje. Zbog toga smo krenuli od osnovnih koraka“, objašnjava Jetulahu. 

Na obukama se govorilo i o pravnom okviru i institucionalnim mehanizmima zaštite, iako je, kako Jetulahu ističe, sistem u praksi gotovo zatvoren za žene sa invaliditetom. Na Kosovu još uvek ne postoji sklonište sa osobljem obučenim za rad sa slepim osobama, te je cilj KSŽK bio da informiše učesnice o mehanizmima zaštite i mestima na kojima mogu potražiti pomoć. 

„Pored toga što govorim šta je nasilje, govorim i kako se može zaštititi“, ističe on. 

„Nasilje obično počinje u porodici“, počinje da objašnjava. 

„Može se desiti i na ulici, ali ono sistematsko, ono koje te izjeda iznutra, uglavnom se događa kod kuće. A osoba koja to radi je često i ona koja te prati – ne možeš joj reći ‘odvedi me u policiju’ ili ‘odvedi me u sklonište.’ Zavisiš od nje“, priča sa bolom. 

Uprkos ovim ograničenjima, projekat je pokazao konkretne znake promene. Jedna od učesnica, slepa žena koja je godinama trpela fizičko i psihološko nasilje, skupila je hrabrost da ispriča svoju priču za jedan švedski medij koji sarađuje sa Nacionalnim savezom slepih Švedske, partnerom KSŽK. Priča je objavljena uz potpuno očuvanje njenog identiteta. 

Ostavljena sama sa svojom malom ćerkom, isključena iz muževljeve porodice nakon nasilja koje je doživela, živela je sa samo 250 evra mesečno, što je osnovna podrška za osobe prvokategorisanog slepila. Njena hrabrost da progovori nije samo lična priča; to je politički čin, poruka za sve žene koje osećaju da nemaju glas. 

Inicijativa KSŽK pokazala je uspeh, a kroz priče učesnica, organizacija ima za cilj da ovu ideju i pristup proširi i u drugim delovima Kosova, jer uprkos učešću nekih pojedinki, veliki broj slepih devojčica i žena i dalje treba da bude informisan o nasilju i načinima zaštite. 

Neprekidan rad KSŽK uvek je usklađen sa radom i Strategijom Mreže Žena Kosova (MŽK).