U petak, 4. maja, Ministarstvo za evropske integracije je održalo radionicu na temu: „Poboljšanje procesa i prakse integrisanja rodne ravnopravnosti u IPA projekte“, na kojoj je Mreža žena Kosova (MŽK) predstavila „Kako bolje integrisati rod u IPA projekte: metodologija i praktični primeri”.
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) je važan, jer pruža finansiranje iz Evropske unije (EU) kako bi podržao Vladu na Kosovu u ostvarivanju napretka u ispunjavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a time i pridruživanje u EU.
U skladu sa kosovskim Zakonom o ravnopravnosti polova, svi zakoni, politike i programi bi trebalo da budu pregledani i odražavaju rodnu perspektivu. Budući da IPA programiranje podržava implementaciju postojećih zakona i vladinih strategija, ono bi trebalo podržavati zadovoljavanje potreba koje su već identifikovane u okviru postojećih vladinih strategija. Međutim, neki zakoni i strategije na Kosovu, posebno u odnosu na pojedine sektore, su „rodno slepi“: oni nisu dovoljno razmatrali različite potrebe i interese različitih žena i muškaraca, devojčica i dečaka.
U međuvremenu, u 2015. godini, Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju, usvojili su Rodni akcioni plan II (GAP II). Ovaj dokument poziva EU da osigura da se rod uključi u njenu spoljnu potrošnju. Prema tome, Kancelarija EU-a mora osigurati da se rodna ravnopravnost razmatra u programima koje ona finansira, posebno ako vlada nije dovoljno razmatrala pitanja koja se odnose na rodnu ravnopravnost u svojim strategijama. GAP II takođe poziva na uključivanje ženskih organizacija civilnog društva (ŽOCD) i nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost (NMRR), kao što su službenici rodne ravnopravnosti, u planiranje IPA programa.
Uprkos nekoliko pokušaja od 2015. godine i zvaničnih uputstava Kancelarije premijera u kojima se traži učešće NMRR-a u svim procesima, ŽOCD i NMRR nisu bili dovoljno uključeni u programiranje IPA-e. Izuzetak je MŽK, kao ŽOCD, koja je pregledala i komentarisala sve IPA programe iz rodne perspektive od IPA 2015, putem ugovora sa Kancelarijom EU-a, i time doprinela podršci uključenosti rodne analize i perspektive ženskog građanskog društva u programiranju. Ova dobra praksa je prepoznata od strane EU-a u Briselu. Međutim, uprkos zahtevima da ranije učestvuje u programiranju, MŽK je pozvana samo da pregleda finalne IPA programske dokumente.
“To je izazov da se rod uključi kasnije u programski proces“, naglasio je Florim Canolli, direktor Departmana za razvojnu pomoć u Ministarstvu za evropske integracije.
Svi relevantni akteri koji su učestvovali na radionici su se složili da je problematično pokušati uključiti rodne analize i aktivnosti na ravnopravnost polova nakon što je program već osmišljen. Umesto toga, rodna analiza mora biti sprovedena na samom početku faze projektovanja, a zatim se koristiti za informisanje stvarnog dizajna programa.
Ova radionica je sazvala predstavnike ministarstava, uključujući službenike za rodnu ravnopravnost; Agenciju za rodnu ravnopravnost; Kancelariju EU-a; i MŽK da razgovaraju o tome kako bi se proces programiranja IPA mogao poboljšati da bi se bolje uključila rodna perspektiva. Učesnici su identifikovali nekoliko načina napred, uključujući:

• Ojačati političku volju i poboljšati razumevanje među stalnim sekretarima i drugim vladinim zvaničnicima u pogledu važnosti rodne analize i uključivanja NMRR-a u programiranje, počevši od juna za IPA 2019-2020;
• Obuku NMRR-a o upravljanju projektnim ciklusom i IPA, kako bi oni mogli pružiti više informisanih doprinosa programiranju;
• Organizovati obuku i mentorstvo za vladine službenike koji dizajniraju IPA programe u pogledu rodne analize i integrisanja rodne ravnopravnosti, s obzirom na njihove odgovornosti u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova;
• Obezbediti učešće ŽOCD-a u javnim konsultacijama za IPA 2019-2020 programiranje početkom juna; i
• Prevesti nacrte IPA dokumenata na albanski i srpski jezik, tako da vladini zvaničnici i ŽOCD mogu bolje razumeti i doprineti.

Agencija za rodnu ravnopravnost, Kancelarija EU i MŽK su doprineli organizaciji radionice, koju finansira EU kroz Projektni fond za pripremu za Ministarstvo evropske integracije, koji sprovode Međunarodne službe Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH