U energičnoj atmosferi, na današnjem Globalnom Pripremnom Otvorenom Danu za žene, mir i bezbednost, izrečene su snažne izjave i promišljanja o ulozi žena u putu Kosova ka miru i bezbednosti. 

Dana 14. maja 2025. godine, u hotelu „Emerald“ u Prištini, ovaj događaj stavio je u prvi plan ključnu ulogu žena u izgradnji mira i bezbednosti. Dan je obeležen uoči 25-godišnjice Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pod temom: „Žene, mir i bezbednost: Naučene lekcije i putevi pred nama“. 

Karolin Zijadah, šefica UNMIK-a, istakla je presudnu ulogu žena kao heroina i graditeljki tokom konflikata. Obratila se direktno prisutnim ženama rečima: „Napredak je vaš – sve više devojaka i žena se obrazuje zahvaljujući vama.“ 

Ipak, priznala je da seksualno i rodno zasnovano nasilje i dalje baca senku, ali je naglasila da je takvo nasilje uvek neprihvatljivo. Zijadah je istakla važnost ekonomskog osnaživanja žena kako bi one nastavile da napreduju u miru. Takođe je ukazala na značaj poštovanja jezičke raznolikosti i apelovala da mediji prikazuju stvarnost bez manipulacije. „Pravda koja isključuje žene nije pravda“, izjavila je. Njena završna poruka bila je snažna: „Kada se žene uzdign, uzdigne se i Kosovo.“ 

Izvršna direktorka Agencije za rodnu ravnopravnost, Edi Gusija, osvrnula se na napredak Kosova u oblasti rodne ravnopravnosti, podsetivši na osnivanje Agencije 2005. godine i izradu Akcionog plana za sprovođenje Rezolucije 1325 2013. godine. Gusija je istakla stopu uspešnosti od 79% u sprovođenju aktivnosti iz plana – što je redak uspeh u poređenju sa drugim strateškim dokumentima. Navela je i formiranje Komisije za verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata, licenciranje četiri nevladine organizacije i angažman Kosova u obezbeđivanju 11,3 miliona evra za podršku preživelima. 

Ona je naglasila važnost pružanja prilike Kosovu da predstavi svoju agendu rodne ravnopravnosti pred CEDAW komitetom Ujedinjenih nacija. 

Izvršna direktorka Mreže Žena Kosova, Igbale Rogova, uputila je snažnu kritiku na način sprovođenja Rezolucije 1325. Istakla je da, iako je rezolucija doneta sa ciljem da podrži ženske organizacije i prizna ih kao ključne akterke u izgradnji mira i stabilnosti, oni koji su je potpisali nisu je poštovali. 

Rogova je podsetila da je međunarodna zajednica često isključivala žene iz procesa u postratnom periodu. Ironično, mnogi sastanci vezani za ovu rezoluciju održani su bez prisustva ijedne žene – bolna kontradikcija za dokument čije je srce uključivanje i osnaživanje žena. U to vreme, jedan od najjačih saveznika bio je ambasador Čaudri, koji je gurao Rezoluciju 1325 sve dok nije bila usvojena. 

Rogova je izrazila razočaranje zbog isključivanja žena iz pregovora između Kosova i Srbije, osvrnuvši se na regionalne inicijative poput Koalicije žena za mir, zajedničke inicijative MŽK i organizacije „Žene u crnom“, koje su unele žensku perspektivu koja je nedostajala u dijalogu. 

Takođe je pozvala na jaču solidarnost među ženama i više puta istakla da međunarodne organizacije ne bi trebalo da se takmiče sa lokalnim, već da ih podržavaju i sarađuju s njima. 

„Institucije Kosova ne smeju zatvarati vrata ženskim organizacijama, dok žene moraju pokazivati veću solidarnost jedna prema drugoj“, poručila je Rogova. 

Emilija Režepi naglasila je da su žene na Kosovu pokazale liderske sposobnosti u izgradnji mira. 

Izvršna direktorka nevladine organizacije „Žensko pravo“, Ružica Simić, istakla je nedostatak obrazovanja i dijaloga kao ključne prepreke u izgradnji bolje budućnosti. 

Izvršna direktorka Centra za rodne studije Kosova, Luljeta Demoli, naglasila je značaj integracije pitanja žena na svim nivoima sistema. Navela je da napredak Kosova može poslužiti kao model za ceo region. 

Na kraju, Sanija Murati, izvršna direktorka nevladine organizacije „Lady“, uputila je savet ženama, posebno onima iz drugih regiona: „Naučite jezik zemlje u kojoj živite.“ Govorila je i o nesporazumima i dezinformacijama o Kosovu i njegovom narodu u regionu, ističući da politika često razdvaja svakodnevni život. „Na Kosovu nemam neprijatelje“, rekla je odlučno, naglašavajući snagu izbora i jedinstva. 

Tokom događaja, učesnice i učesnici su imali priliku da posete i izložbu ručnih radova koje su izradile žene, promovišući kreativnost i lokalno preduzetništvo kao važan deo izgradnje mira. 

Ovi glasovi na Globalnom Pripremnom Otvorenom Danu prikazali su sliku kontinuiranih napora i izuzetne otpornosti žena sa Kosova. Poruka je bila jasna: stalna solidarnost, podrška i aktivno učešće – kako na lokalnim, tako i na globalnim platformama – biće ključni za izgradnju održivog mira i rodne ravnopravnosti.