Human Rights Watch je ocenio da je do 20,000 ljudi silovano tokom rata 1998-1999 na Kosovu. Seksualno nasilje počinjeno u ratu predstavlja ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i osnovni akt genocida, prema Rezoluciji 1820 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija o
Seksualnom nasilju protiv civila u sukobu.

Bosna je priznala žrtve seksualnog nasilja kao zvanične „žrtve“ rata, što je olakšalo njihov prijem beneficija i oporavak. Međutim, preživeli zločina seksualnog nasilja na Kosovu tek treba da dobiju dovoljno pažnje. Pitanje seksualnog nasilja nije razmatrano u pregovorima između Kosova i Srbije. Srpski zvaničnici se nikada nisu izvinili za te zločine. Niti je bilo osuda ili reparacija. Dalje, društvo je često izolovalo i nije podržavalo žene koje su pretrpele takvo nasilje. Mnoge žene su pokušale da nastave sa svojim životima, bez psihološkog lečenja. Dokazi prikupljeni od ženskih organizacija ukazuju na to da je ovo dovelo do traume, fobije, inhibirane seksualne želje i poremećaja u ishrani, kao i netretiranih fizičkih povreda.

Žene koje trpe seksualno nasilje traže da budu uključene među kategorijama lica pogođenih ratom. Ovo će ponuditi priznanje, kraj
stigmatizacije i vraćanje dostojanstva. Pošto je seksualno nasilje korišćeno kao oružje rata, žene bi trebalo da se tretiraju kao sve žrtve rata.

Dana 8.marta 2012, MŽK je organizovala protest sa sloganom: „Zaboravi cveće: Mi želimo pravdu za žene silovane tokom rata,“ čime MŽK traži pravnu zaštitu za žene koje su preživele seksualno nasilje na Kosovu. Posle više od godinu dana intenzivnog rada javnog zagovaranja koje je okupilo žene u građanskom društvu i politici, dana 14.marta 2013, Skupština Republike Kosova usvojila je prvo čitanje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-054 za status i prava mučenika, invalida, veterana, članova Oslobodilačke Vojske Kosova, osobe silovane tokom rata, civilne žrtve i njihove porodice. Ova istorijska akcija je ponudila tračak nade za žene koje su pretrpele seksualno nasilje.

Međutim, prvo čitanje je prošlo samo sa malom razlikom glasova (tri). Neki poslanici su tvrdili da postoji dovoljno finansijskih sredstava da ga podrže. MŽK pronalazi takve argumente neosnovane. Statistike iz Bosne predlažu da, iako je procenjeni broj žrtava koje su silovane tokom rata bio 60.000, samo 900 se prijavilo za finansijske beneficije.

MŽK je napisala nekoliko pisama, zajedno sa grupama civilnog društva, pozivajući poslanike da prođu ovaj važan amandman, vraćajući
dostojanstvo ženama koje su dovoljno patile.