Poštovani poslanici,

Pišem vam u vezi sa aktuelnim nacrtom zakona o radu u parlamentu.

Mreža Žena Kosova smatra da aktuelni nacrt zakona o radu, osim što isključuje svaki način uređenja porodiljskog odsustva, očevog odsustva i roditeljskog odsustva, on ne specifikuje diskriminaciju u kontekstu zapošljavanja. Ovaj nacrt zakona u svom aktualnom formatu ostavlja nezaštićene žene na tržištu rada i ima naglašeni nedostatak rodne perspektive između žena i muškaraca, naročito u kontestu zapošljavanja.

Polazeći iz ovog nespokojstva i u nadi da ćemo naići na vašu saradnju, mi tražimo od vas da uzmete u obzir naše dole navedene preporuke za amandamentiranje Zakona o Radu, tako da se razjasne odredbe o diskiriminaciji u radu, i da se takvi slučajevi obrađuju u okviru Zakona o Radu, odvojeno od Zakona br. 05/L – 021 o Zaštiti od diskriminacije.

Predlog

Da se izvrši jedna logičnija odvojenost zakonskog okvira u pravcu obrađivanja aktualne ne usklađenosti zakonskog okvira koji postavlja razne definicije i sankcije, koje zasada doprinose konfuziji i zakonskoj nesigurnosti.

• Da se uzme u obzir izmena Zakona o Radu u smislu obrađivanja diskriminacije na specifičan način samo u kontestu zaposlenja, dodajući jedan član kao sledeći:

Član xx, Vrste diskriminacije na poslu

Vrste nejednakog postupanja prema radnicima su:

1. Neposredna diskriminacija na poslu se smatra kada se prema jednom kandidatu za posao ili radniku postupa na malo više favorizovani način nego što se postupa, bilo je postupano ili će se postupiti prema jednom kandidatu za posao ili drugom radniku u jednoj upoređujućoj situaciji, po jednoj ili više osnova određenih u članu jedan (1) Zakona o Zaštiti od diskriminacije.

2. Posredna diskriminacija se smatra kada se, jedna navodna nepristrasna odredba, kriterijum ili praksa postavlja, postavila je ili će postaviti kandidata za posao ili radnika na nejednaki položaj u odnosu na druge, po jednoj ili više osnova propisanih članom jedan (1) Zakona o Zaštiti od diskriminacije, osim u slučajevima kada se takva odredba, praksa ili kriterijum mogu obrazložiti u objektivnom pogledu sa nekim legitiminim ciljem, i sredstva za postizanje tog cilja su prikladna i neophodna.

3. Uznemiravanje se smatra diskriminacijom, kada jedno nepoželjno ponašanje (koje obuhvaća, ali se ne ograničava na nepoželjno ponašanje seksualne i /ili psihološke prirode, koje ima za cilj ili sledi povredom dostojanstva lica i stvaranja okruženja straha, degradiranja, potcenjivanja ili uvrđivanja) na osnovama propisanim u članu jedan (1) Zakona o Zaštiti od diskriminacije

4. Podsticaj na diskriminaciu se smatra diskriminacijom na osnovama propisanima u članu jedan (1) Zakona o Zaštiti od diskriminacije, i obuhvaća svako promovisanje mržnje protiv kandidata za posao ili radnika kada se ista vrši namerno“.

U članu 5., Zabrana svih vrsta diskriminacije, da se doda stav koji specifikuje kao sledeće:

„Zabranjuje se neposredna ili posredna diskriminacija svih lica, muškaraca i žena, tokom procedure zapošljavanja, unapređivanja na poslu i profesionalnog unapređivanja, ako je za to radno mesto svaki sposoban da na adekvatan način obavi posao“.

 Obrazloženje

Razlaganje zaštite od diskriminacije, specifično u kontestu zapošljvanja, putem spominjanja, između ostalog, oblika diskriminacija, kao što su uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i podsticaj na diskriminaciju; da se razlikuje neposredna diskriminacija od one posredne; i da se sprovode druge navedene osnove za diskriminaciju.

Aktualne odredbe Zakona o Radu koje se odnose na diskriminaciju su minimalističke. Iako se predviđa da se Zakon br. 05/L – 021 o Zaštiti od diskriminacije primeni na neposredan način u radnom odnosu, ipak, osim ove ukrštene preporuke treba da bude i jedna više detalizovana zaštita od diskriminacije, a specifično u kontestu zaposlenja. Jedini način kako se trenutno spominje neposredna i posredna diskriminacija u Zakonu o Radu, je prema licima sa ograničenim sposobnostima. Zakon ne sadrži druge specifične odredbe u vezi sa drugim uzrocima diskriminacije.

Prema tome, potrebno je da se razlaže zaštita od diskriminacije specifično u kontestu zapošljavanja, putem spominjanja, između ostalog, oblika diskriminacije, kao što su uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i podsticaj na diskriminaciju; da se razlikuje neposredna diskriminacija od one posredne; i da se sprovode druge navedene osnove za diskriminaciju.

Nadamo se vašem razumevanju i saradnji,

Iskreno,

Mreža Žena Kosova

Mreža žena Kosova (MŽK) je jedna mreža od više od 143. organizacija žena svih etničkih grupa sa celog Kosova koja zagovara u ime kosovskih žena, na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Misija MŽK je fokusirana na ekonomsko jačanje žena i njihovu ulogu u odlučivanju.