31. oktobra 2000. godine Savet bezbednosti (SB) Organizacije Ujedinjenih nacija (OUN) usvojio je Rezoluciji 1325 o ženama, miru i bezbednosti na Kosovu.

Od njenog usvajanja, aktivisti za prava žena na Kosovu konstantno pozivaju na sprovođenje ove bitne rezolucije.

Rezolucija ističe bitnu ulogu žena u izgradnji mira kao i „bitnost njihovog jednakog učestvovanja i potpune zastupljenosti“ na svim nivoima donošenja odluka, obuhvatajući i pregovore. Rezolucija takođe poziva na zaštitu žena i devojaka u sukobima i post-konfliktnim situacijama, na potrebnu obuku zaštitnog osoblja kao i na pravdu za zločine protiv čovečnosti, obuhvatajući i seksualno nasilje.

Rezolucija ističe odgovornost svih država da okončaju nekažnjavanje i da se krivično gone odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, kao i za ratne zločine, a među njima i seksualne zločine i druge zločine izvršene nad ženama i devojkama.

Ovako je Rezolucija 1325 i danas, 19 godina nakon njenog usvajanja i dalje veoma aktuelna na Kosovu.

Dok Kosovo formira novu Vladu koja će nastaviti dijalog sa Srbijom, Mreža žena Kosova (MŽK) poziva Vlade Kosova i Srbije, kao i međunarodne aktere, posebno Evropsku uniju (EU) da nastave da se angažuju za sprovođenje Rezolucije 1325 tokom faze dijaloga. U skladu sa ovom Rezolucijom, žene treba da budu direktno i potpuno obuhvaćene u dijalog, kao i da konstantno budu obuhvaćene, kako u svojstvu vladinih predstavnica, tako i kao građanke. Prioritete i različite potrebe žena treba predstaviti u dijalogu.

„Dijalog se ne može voditi ukoliko za 50% stanovništva nisu obuhvaćeni njihovi interesi za pregovaračkim stolom. Nema mira bez pravde“, rekla je Igballe Rogova , izvršna direktorka MŽK-a koja se zalagala za sprovođenje Rezolucije 1325 od njenog usvajanja.

Za žene svih etničkih pripadnosti, bitan aspekat nastavka dijaloga jeste i rasvetljavanje sudbine nestalih, kao i okončanje prakse nekažnjavanja za seksualno nasilje i druge zločine, koji su predviđeni Rezolucijom 1325.

Aktivisti za ženska prava na Kosovu neprekidno su pozivali na pravdu i reparaciju za doživljeno seksualno nasilje, a i od Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu su tražili obuhvatanje žene u Privremenom upravnom savetu Kosova 2000. godine. Takođe, aktivisti su konstantno pozivali na obuhvatanje žena u Vladi i u procesima donošenja odluka na Kosovu, a iskoristili su i svaku mogućnost da podsete, kako međunarodne faktore, tako i kosovske organe, na odgovornost koju imaju za sprovođenje ove rezolucije.

Ovi snažni zahtevi stoje i danas, pošto se na Kosovu i dalje moraju ulagati napori za jednako učestvovanje i jednaku zastupljenost žena, onako kako to predviđaju Rezolucija 1325, Ustav Republike Kosovo, kao i Zakon o ravnopravnosti polova (ZRP). Nova kosovska Vlada ima mogućnost, da od sada obezbedi unapređenje sprovođenja ove rezolucije.

Za više informacija u vezi sa Rezolucijom 1325 na Kosovu, možete naći u pregledu MŽK-a 1325 Činjenice i priče.