Mreža žena Kosova (MŽK) kao deo Regionalne koalicije za integrisanje rodne perspektive u procesu pristupanja Evropskoj Uniji (EU) uputila je juče pismo liderima EU gde je izrazila duboko nezadovoljstvo što na Samitu Zapadnog Balkana (ZP) nisu adresirana važna pitanja koja se odnose na rodnu nejednakost na Balkanu.
Zajedno sa ovom koalicijom, MŽK je izrazila zabrinutost što se deklaracija samita održanog u Zagrebu ranije ovog meseca, od ukupno 20 tačaka, završila samo sa jednim nejasnim pozivanjem na rodnu ravnopravnost. Takođe, glavna diskusija o koronavirusu nije uključivala nikakvu raspravu o zabrinjavajućem porastu rodno zasnovanog nasilja u regionu ZP ili spremnosti ovih država da se bave njim. Tokom ovog samita nisu adresirani različiti načini kako je pandemija uticala na žene i muškarce, kao i diskusija o reformama koje države na ZB treba da izvrše tokom procesa pristupanja EU je vođena bez uključivanja rodne perspektive.
Dalje, prema koaliciji ovo stvara utisak da EU ne posvećuje odgovarajuću pažnju rešavanju rodne ravnopravnosti kao nešto više od prosto „obavljenog posla“.
Koalicija smatra da rodna ravnopravnost, kao suštinske vrednost EU, treba da se adresuje kroz diskusije na takvim samitima, jer ovo doprinosi ispunjavanju obaveza EU za unapređenje rodne ravnopravnosti. Između ostalog, u ovom pismu je naglašena potreba da EU ima sve mere za adresiranje zdravlja, obrazovanja i socijalnih politika iz rodne perspektive i da ohrabruje rodno odgovorno budžetiranje tokom podele fondova EU za upravljanje pandemijom.
Zaključno, prema MŽK i drugim članovima ove koalicije, Samit ZB propustila je priliku za uključivanje rodne perspektive i promovisanje rodne ravnopravnosti u ovom regionu.
Videvši ovo kao propuštenu priliku, koalicija je pismo zaključila sa nizom preporuka za ubuduće za predstavnike EU:
Predstavnici EU ostaju posvećeni promovisanju rodne ravnopravnosti i vladama, kao i da se lideri Zapadnog Balkana podstaknu za dalje unapređenje rodne ravnopravnosti, kao suštinske vrednosti EU. Tokom napora za učlanjene u EU i za upravljanje pandemijom treba da se izvrši analiza ex-ante o rodnom uticaju, da se konsultuju mehanizmi o rodnoj ravnopravnosti, da se raspodela fondova EU za socijalno-ekonomski oporavak najosetljivijih grupa uradi putem rodno zasnovanog budžetiranja, da se proceni rodni uticaj mera za borbu protiv COVID-19, kao i primene dobre najbolje prakse u borbi protiv socio-ekonomskog uticaja ove pandemije, na osnovu rodne perspektive.
Ovo pismo su potpisali:
Centar za prava žena, Crna Gora
Fondacija „Udružene žene“ iz Banja Luke, Bosna i Hercegovina
Reactor, Severna Makedonija
Mreža osnaživanja žena u Albaniji, Albanija (10 članova)
Mreža žena Kosova (MŽK), Kosovo (151 članova)
Mreža Glas protiv Nasilja, Severna Makedonija (18 članova)
Udruženje žena „Peščanik“, Srbija
Prava za sve, Bosna i Hercegovina.
Originalno pismo na engleskom jeziku možete naći OVDE.
