Mreža žena Kosova, kao deo Mreže nadzornika rodnog budžeta, objavila je pregled najnovijih politika o „Praćenju primene pokazatelja 5.c.1 SDG na Kosovu“ za 2019. godinu. Pokazatelj 5.c.1 SDG-a (Cilja održivog razvoja) o rodno odgovornom budžetiranju uključuje: “procenat država sa sistemima za praćenje i stvaranje javnih izdvajanja za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena”. Ovaj pregled politika koristi metodologiju UN Women koja procenjuje tri ključna kriterijuma: i) nameru vlade da adresuje rodnu ravnopravnost, utvrđivanjem da li postoje takve politike, programi i resursi/budžeti; ii) da li sistem upravljanja javnim finansijama promoviše rodno povezanje ili rodno odgovorne ciljeve; i, iii) da li postoje mehanizmi za raspodelu javnih resursa za povećanje javne odgovornosti.
Što se tiče prvog kriterijuma, nalazi uključuju da Kosovo ima vladine programe ili politike koji su dizajnirani da adresuju dobro identifikovane ciljeve rodne ravnopravnosti i da postoje proceduru koje omogućavaju da se ti resursi izvršavaju u skladu sa budžetom. Međutim, programi ili politike nemaju dovoljno sredstava izdvojenih u okviru budžeta da bi ispunili svoje opšte ciljeve i ciljeve za rodnu ravnopravnost.
Što se tiče drugog kriterijuma, nalazi uključuju da Ministarstvo finansija izdaje cirkulare ili direktive koje pružaju specifična uputstva o rodno odgovornim budžetskim raspodelama, kao i kljucne programe i politike predložene za uključivanje u budžet podležu ex-ante proceni rodnog uticaja. Vlada, međutim, ne predviđa, u kontekstu budžeta, jasnu izjavu o ciljevima rodne ravnopravnosti, često poznate kao izjave o rodnom budžetu. Pored toga, statistike i podaci razvrstani prema polu ne koriste se sistematski u ključnim programima i politikama na način koji može da informiše o odlukama o politikama koje se odnose na budžet. Takođe, ne postoje preduslovi za sprovođenje rodne perspektive u kontekstu postavljanja ciljeva povezanih sa učinkom. Na Kosovu, kljucni programi i politike ne podležu ex-post proceni rodnog uticaja, a budžet u celini ne podleže nezavisnoj reviziji da bi se procenilo u kojoj meri promoviše rodne odgovorne politike.
U odnosu na treći kriterijum, nalazi uključuju da informacije o izdvajanjima za rodnu ravnopravnosti nisu objavljene na pristupačan, blagovremen način i u lako razumljivom formatu na veb stranici Ministarstva finansija i/ili relevantnim službenim biltenima ili javnim obaveštenjima u 2019. godini.
Specifične preporuke za osiguravanje napretka u primeni ovog pokazatelja uključuju: prelazak sa trenutnog kosovskog budžetskog sistema i ekonomskih kategorija na korišćenje programskog budžetiranja, što bi olakšalo sistematsku upotrebu ROB-a i budžetiranje učinka; vlada treba da koristi pokazatelje budžetskog učinka koji se odnose na rodnu ravnopravnost za različite budžetske linije i sektore, kako bi jasnije demonstrirala napredak; statistike i podaci razvrstani po polu treba da se kreiraju, održavaju i sistematski koriste da informišu/utiču na odluke o politikama koje se odnose na budžet od strane svih budžetskih organizacija na lokalnom i centralnom nivou; svi kljucni programi i politike treba da budu predmet ex-ante i ex-post procena rodnog uticaja; Parlamentarna komisija za budžet i transfere, i Komisija za ljudska prava, rodnu ravnopravnost, nestale osobe i peticije treba da sarađuju zajedno da organizuju javne rasprave radi informisanja o finalizaciji budžeta; Ministarstvo finansija u saradnji sa Agencijom za rodnu ravnopravnost treba da izradi i dostavi Izveštaj o rodnom budžetu za svaki zakon o budžetu koji se predlaže i usvaja godišnje; Nacionalna kancelarija revizije treba da objavljuje analizu budžeta iz rodne perspektive najmanje jednom u pet godina, ali idealno godišnje; opštine treba da pruže blagovremen informacije o budžetskim izdvajanima i troškovima koji se odnose na rodnu ravnopravnost; i, informacije o budžetu i izdvajanja i rashodi za rodnu ravnopravnost treba da budu javni i dostupni na veb stranici Ministarstva finansija, blagovremeno i na lako razumljiv način.
Ova publikacija deo je Mreže nadzornika rodnog budžeta, sa partnerskim organizacijama iz Albanije. Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Moldavije i Srbije, koje su preduzele ovu zajedničku inicijativu o rodno odgovornom budžetiranju, koju podržava Austrijska agencija za razvoj (ADA) a sufinansira Sida.
