I ovog meseca Mreža žena Kosova (MŽK) nastavila je niz publikacija o radu i doprinosu aktivista o ljudskim pravima na Kosovu.

Ovoga puta, Blert Morina, izvršni direktor Centra za jednakost i slobodu LGBT zajednice na Kosovu (CEL) govori više o istorijatu organizacije, kao i o dosadašnjim naporima kako bi obezbedili realizovanje prava LGBTI lica na Kosovu.

Morina takođe govori i u vezi sa bitnošću koju imaju saradnje sa akterima civilnog društva, sa posebnim naglaskom na saradnju i podršku koju dobija od MŽK-a već godinama.

Kratak istorijat CEL-a

Dok se prisećamo da se CEL od 2013. godine zalaže za jačanje LGBT zajednice u našoj zemlji, Morina pominje da je CEL funkcionisao sa tri glavna programa, zalaganje i lobiranje, neformalno obrazovanje i blagostanje LGBTI lica na Kosovu.

„Za razvoj ovih programa, CEL Kosovo se angažovala u zalaganju i lobiranju za prava LGBTI lica, gurajući napred i prvi slučaj promene imena i oznake za rod u službenim dokumentima. Dalje, CEL se angažovao u procesima donošenja odluka o pravima LGBTI lica, obuhvatajući i proces sastavljanja Civilnog zakonika u Republici Kosovo, specifično za  pravo na sklapanje brakova“, kaže Morina.

Dalje, on ističe pružanje psiholoških usluga, kako bi se poboljšalo emotivno stanje LGBTI lica. I to uzimajući u obzir poteškoće koje izaziva diskriminacija, loše ophođenje prema njima ili psihičko i fizičko nasilje sa kojim se suočavaju.

„Paralelno je potrebno i dostojanstveno zastupanje zajednice u procesu izveštavanja slučajeva u relevantnim institucijama, za šta CEL pruža savetovanje i pravno zastupanje“, ocenjuje on.

U pogledu neformalne edukacije, Morina dodaje da CEL Kosovo, od osnivanja, pruža različite aktivnosti koje su posvećene LGBTI zajednici, odnosno i kosovskom društvu uopšteno.

„Takođe treba istaći da je CEL doprineo edukaciji državnih institucija u poboljšanju usluga LGBTI licima i tretiranju ovih pitanja pažljivo i profesionalno.“

Institucije koje su bile deo obuka CEL Kosova su: Policija Kosova, sudovi i tužilaštva na Kosovu.

Zajednička zalaganja CEL-a i MŽK-a

Na ovom bitnom putu CEL je sarađivao i sa MŽK-om.

U ovom delu razgovora, Morina govori o tome koje su bile najbitnije aktivnosti i zalaganja koja su dve organizacije preduzele zajedno.

„CEL je blisko sarađivao sa MŽK-om u različitim aspektima prema promeni kosovskog društva u mnogobrojnim inicijativama. MŽK je zajedno sa CEL-om bio organizator u organizovanju 8. marta, kako bi se obeležio Međunarodni dan žena i kako bi se tretirala pitanja koja bitna za prava žena.“

Takođe je i inicijativa za obeležavanje Dana ljudskih prava bila zajednička organizacija sa CEL-om Kosovo, a koju je inicirala Kancelarija narodnog advokata.

„Između ostalog MŽK je takođe podržala organizaciju CEL, pridružujući se izazovu za promenu imena i oznake za pol transrodnih lica, kao i u procesu sastavljanja nacrta Civilnog zakonika, kako bi se obuhvatila jednakost na sklapanje brakova, kako to predviđa i Ustav Kosova.

Samo zajedno se postižu ciljevi

Treba pomenuti da su se CEL i MŽK zalagali za izmenu Civilnog zakonika, između ostalog su tražili da član u Civilnom zakoniku bude u skladu sa ustavnom definicijom prava na stvaranje porodice, koje se svima jednako garantuje.

Ministarstvo pravde je primilo većinu ovih komentara, međutim dali su oni obuhvaćeni ostaje da se vidi tokom procesiranja Zakonika u Skupštini.

Morina govori i o tome koliko je bitna ova saradnja kako bi se unapredila prava LGBTI zajednice na Kosovu.

„Sva velika dostignuća CEL-a Kosovo su rezultat saradnji sa različitim akterima, obuhvatajući ovde i MŽK, kao jedne od organizacija koje su nas podržale na našem putu. Ova podrška čini da naš put za prava LGBTI lica bude olakšan, kao i da se procesi donošenja odluka ubrzaju u korist LGBTI lica na Kosovu.“

„CEL Kosovo je zauvek zahvalan na podršci i za pružanje ekspertize od strane MŽK-a i snažno verujemo da ćemo postići naše ciljeve, tako što ćemo biti jedni uz drugue“, dodao je on.

Izazovi LGBT lica i prava žena na Kosovu

Na kraju, Morina je ukazao na to koje su ključne poteškoće za prava LGBT zajednice i žena na Kosovu, ne ograničavajući se samo na jednu oblast.

„Ključni izazovi LGBTI lica su nažalost i dalje isti, uzimajući u obzir velike promene koje se uglavnom dešavaju u Prištini, navodeći kao najveći izazov priznavanje postojanja LGBTI lica na Kosovu“, dodao je on.

A što se tiče rodne jednakosti, on smatra da je jedan od ključnih izazova nejednako tretiranje i ne pružanje jednakih mogućnosti ženama.

„Ovi društveni problemi su srž ostalih problema koji ograničavaju LGBTI i žene da se pripoje društvu i da imaju jednak pristup edukaciji, bezbednosti, zaposlenju i ličnom ili profesionalnom razvoju.“

Ipak, Morina je optimista da će njihov put za jednakost svakoga dana sve više jačati.