Priština, 07. april 2022. godine

Mreža žena Kosova (MŽK) u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom (EU), Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), Institucijom ombudsmana, danas je pokrenula drugo izdanje istraživačkog izveštaja „Rodno zasnovana diskriminacija i zapošljavanje na Kosovu“.

Izveštaj analizira i identifikuje nedostatke u relevantnom pravnom okviru prema zakonima EU o rodnoj ravnopravnosti; rasprostranjenost i prirodu rodno zasnovane diskriminacije pri zapošljavanju; u kojoj meri su se ljudi žalili na ovu diskriminaciju; kako su institucije tretirale takve slučajeve, kao i preporuke za svakog dotičnog aktera.

Nalazi izveštaja predstavili su koautori Adelina Tërshani i David JJ Ryan. Neki od nalaza uključuju:

• Pravni i politički okvir u vezi sa diskriminacijom po rodnom osnovu i radom na Kosovu izgleda prilično sveobuhvatan, posebno imajući u vidu da je većina zakona izrađena u skladu sa pravom EU. Međutim, neka preklapanja i nejasnoće zahtevaju tretiranje.
• Većina ispitanih žena i muškaraca svesni su da je rodna diskriminacija nezakonita. Iako se čini da je svest porasla od 2018. godine, znanje o tome gde treba prijaviti rodno zasnovanu diskriminaciju je ostalo nisko. Neki su znali da takvu diskriminaciju treba prijaviti poslodavcima ili Inspektoratu rada, dok je manjina znala za druge institucije koje se bave takvim slučajevima.
• Institucijama odgovornim za tretiranje rodno zasnovane diskriminacije na radu nedostaju podaci o njenoj rasprostranjenosti. Međutim, dokazi pokazuju da postoji rodna diskriminacija, posebno pri zapošljavanju, promovisanju, porodiljskom odsustvu i seksualnom uznemiravanju na poslu.
• Dok se čini da su policija i tužioci generalno svesni svoje odgovornosti u tretiranju rodno zasnovane diskriminacije na poslu, prijavljeno je samo nekoliko takvih krivičnih slučajeva, tako da im je nedostajalo praktično iskustvo i sudska praksa.
• Sudovi i dalje imaju malo relevantne sudske prakse, dok se čini da mali broj sudija poznaje relevantni pravni okvir.
• Iako su inspektori rada obično poznavali Zakon o radu, imali su retke slučajeve i stoga se činilo da nisu davali prioritet rešavanju rodno zasnovane diskriminacije; bilo je nekoliko prijava o neadekvatnom postupanju po predmetima od strane inspektora.

Ključne preporuke uključuju:

• Značaj izmena Zakona o radu, Zakona o ravnopravnosti polova i Zakona o zaštiti od diskriminacije u cilju smanjenja dupliranja, pojašnjenja procedura i pojašnjenja sankcija za rodnu diskriminaciju;
• Potreba da se u Zakon o radu uključe porodiljsko, očinsko, roditeljsko odsustvo i odsustvo radi starateljstva u skladu sa Direktivom EU o ravnoteži poslovnog i privatnog života;
• Potreba za više inspektora rada, posebno žena, koji su obučeni za prepoznavanje i tretiranje rodne diskriminacije na poslu;
• Potreba za međuinstitucionalnom saradnjom između relevantnih institucija i civilnog društva, uključujući sindikate, u podizanju svesti žena i muškaraca o tome šta predstavlja rodno zasnovana diskriminacija i kako je prijaviti; i podrška osobama koje su doživele takvu diskriminaciju u traženju pravde.

Igballe Rogova, izvršna direktorka MŽK-a je rekla da MŽK lobira od 2016. godine da se izmeni Zakon o radu.

„Sada postoji hitna potreba, nema više opravdanja, da se izmeni Zakon o radu, jer je on izuzetno važan, jer diskriminiše sve građane, a posebno žene. Mora da se omogući povećanje broja inspektora na tržištu rada“, rekla je Rogova, pozvavši sve koji su diskriminisani da prijave slučajeve.

AnnaCarin Platon, šefiva političkog i ekonomskog sektora za evropske integracije i komunikaciju sa medijima u Kancelariji Evropske unije na Kosovu, rekla je da treba analizirati korene i uzroke diskriminacije. Takođe je podsetila da i dalje postoje mnoge nejednakosti između majki i očeva u pogledu brige o deci.

„Ja …jedva čekam naš zajednički rad u budućnosti. „Kancelarija EU na Kosovu će ostati posvećena da pomogne  Kosovu da smanji jaz rodno zasnovane diskriminacije pri zapošljavanju“, rekla je Platon.

Prisutne institucije su se generalno složile sa preporukama MŽK-a i pokazale su svoju posvećenost da se one sprovedu.

Narodni advokat Naim Qelaj pohvalio je nalaze izveštaja, kao i istraživački i uporedni rad, koji, prema njegovim rečima, pružaju veću sigurnost za kreiranje politike.

„Što se tiče rodno zasnovane diskriminacije, uprkos naporima i merama za unapređenje položaja žena, i dalje postoji diskriminacija u gotovo svim oblastima. Izazovi, prepreke i diskriminacija izražena u ovim oblastima bila je izraženija prošle godine. U 2021. godini narodni advokat je primio 138 žalbi zbog kršenja prava na radu, žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca, rodna diskriminacija je prisutna i u javnom i u privatnom sektoru i retko se prijavljuju zbog nepriznavanja prava i sudske prakse.

Dalje, Drinas Zeqiraj, vršilac dužnosti Divizije za izradu i harmonizaciju zakonodavstva u Ministarstvu finansija, rada i transfera je rekao da su mnoge preporuke tretirane, posebno one koje se odnose na Direktivu EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života.

“Radimo na finalizaciji Nacrta zakona o radu, važno je da bude uključen i socijalni dijalog. U zakonodavnom planu se očekuje da će biti usvojen krajem juna 2022. godine.  Može biti odložen za neko vreme, ali je hitno potrebno da se finalizuje i pošalje na usvajanje što je pre moguće.

Agim Millaku, vršilac dužnosti glavnog  inspektora rada, rekao je da se slaže sa nalazima izveštaja MŽK-a.

„Kapaciteti Inspektorata rada su deficitarni, kako u smislu administrativne organizacije, tako i u smislu broja inspektora rada. Slažem se sa preporukama izveštaja i smatram da bi Inspektorat rada trebalo više da radi kako bi tretman svih građana bio jednak u pogledu zapošljavanja.“

Istraživanje je uključivalo mešovite metode, uključujući razmatranje i analizu pravnog okvira i različite izveštaje, onlajn upitnike i intervjue. Ovo drugo izdanje izveštaja pokriva period od 2018. godine i stoga služi kao ažuriranje osnovnog istraživanja sa istim naslovom objavljenog 2019. godine.

Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.

Za više informacija kontaktirajte nas na: media@vomensnetvork.org  ili +381 (0) 38 245 850