„Rodni identitet nije odlučujući faktor, a to su žene dokazale svojim delima. Nema te sile koja može zaustaviti svete aspiracije jednog naroda ka samoopredeljenju, potpunoj emancipaciji i jednakosti.“ 

Ove reči Edi Šukriu, modela žene koja je svojim angažovanjem u javnom životu i ostvarenju rodne ravnopravnosti dala mnogo za svoj narod, jasno pokazuju njen predani rad u osnaživanju obrazovanja i emancipaciji mladih devojaka 

Svojim izuzetnim radom, Edi Šukriu ostavila je trag u oblasti arheologije, istorije, književnosti, kao i u političkim, institucionalnim i kulturnim angažmanima širom albanskog govornog područja. Kao prva žena arheolog na Kosovu, Edi Šukriu se istakla otkrićem boginje na prestolu koja danas predstavlja simbol glavnog grada. 

„Arheolozi uvek sanjaju, kao što sam i ja. Godine 1968, kada sam bila studentkinja prve godine, pročitala sam članak u rumunskom časopisu o dva spomenika posvećena dardanskoj boginji a koji su otkriveni u Rumuniji. Od tada sam nastojala da je pronađem, nikada nisam odustajala. Govorila sam kako je to moguće da se ne može pronaći i da nemamo spomenik dardanske boginje na Kosovu. Godinama sam tragala i 1988. godine sam je otkrila u selu Smira nedaleko od Vitine. Bilo je to čudo! Ono što mi je ostalo kao neostvarena želja je da na Kosovu postoji hram posvećen dardanskoj boginji. Sigurna sam da je postojao i na teritoriji Kosova, nalazi se pred našim nosom, ali ne znam gde tačno. Nadam se da će ga nove generacije otkriti“, rekla je Edi Šukriu. 

Edi Šukriu, ova hrabra žena koja je svoj život posvetila arheologiji, nauci, književnosti, aktivizmu, istakla se među mnogim svojim vršnjakinjama. Svoju naučnu i profesionalnu delatnost usredsredila je na arheološka istraživanja i antičku istoriju, zaštitu kulturne baštine i predstavljanje kulturnog nasleđa u zemlji i inostranstvu, kao i na njegovo upravljanje i korišćenje za društveni i ekonomski razvoj. 

Osim akademske aktivnosti, Edi Šukriu igrala je važnu ulogu kao aktivistkinja u izgradnji države Kosova i razvoju demokratskih procesa, kao i u učešću žena na odlučivanju u javnom životu i ostvarenju rodne ravnopravnosti. 

Ona je osmislila i organizovala akciju Foruma žena u Demokratskom savezu Kosova (LDK) 1990. godine i bila je predsednica pet uzastopnih godina. 

Jedna od idejnih tvoraca marša „Sa hlebom u ruci“, Edi je zajedno sa mnogim drugim aktivistkinjama krenula iz Prištine prema Drenici kako bi podržala žene koje su preživljavale rat 1998. godine. 

Edi Šukriu je ostavila trag i u osnivanju mnogih akademskih i kulturnih institucija na Kosovu. Ona je pokrenula osnivanje Arheološkog instituta Kosova, Opere i Baleta Kosova, stvorila je temelje Filharmonije Kosova i snažno podržavala nastavak rada Baleta Kosova.  

Edi Šukriu je završila studije arheologije na Univerzitetu u Beogradu i takođe je magistrirala na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirala je na Univerzitetu u Prištini. Zatim je dobila titulu predsednice Saveta Kosova za kulturnu baštinu u periodu od 2009. do 2012. godine. Bila je i  potpredsednica PEN centra Kosova i članica Udruženja književnika Kosova. 

Ona je osnovala grupu mladih arheologa „Štjefen Đečovi“ na Univerzitetu u Prištini (1986-1990), dok je organizovala arheološke ekspedicije i tematske izložbe u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta 

Od 2014. godine bila je članica Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Za životno delo u oblasti zaštite kulturne baštine, dobila je nagradu „Dea Dardanciae“ Ministarstva kulture, omladine i sporta. 

Edi Šukriu rođena je u Prizrenu 1950. godine. Živela je u Prištini sve do svoje smrti 17. januara 2023. godine.