Kosovski slavuj“, „Kraljica albanske pesme“, „Madam Baterflaj“. Ovi epiteti opisuju ženu koja je rušila mitove i tabue, podignuvši se na pijedestal muzičke i pozorišne scene.
To je Nedžmije Pagaruša, koja je pored toga što je ostavila trag u kulturi i muzici ostavivši iza sebe 88 pesama i 5 albuma, svojom hrabrošću i radom godinama motivisala i osnažila devojke i žene na Kosovu., a takođe je fascinirala publiku u Albaniji.
„Sećam je se na koncertu, ne njenog glasa, ne njenog nastupa, samo aure, njena aura me bila obuzela. Vidim Nedžmiju obasjanu snopom svetlosti tokom celog koncerta, gledala sam sve zrake koje je emitovala, njeno celokupno biće je bilo ispunjeno i okruženo tom aurom“, priseća se ugledna albanska umetnica, Inva Mulja, koncerta Nedžmije Pagaruše 70-ih godina u Tirani.
Godine 2015, Mreža žena Kosova dodelila je gospođi Nedžmije priznanje za „hrabrost i dela koja su motivisala i osnažila devojke i žene na Kosovu“.
I to s pravom. U vreme kada je započela svoju karijeru, mnogi su je osuđivali. S podrškom svoje porodice, nije se predala, već je nastavila školovanje i umetnički život motivišući mnoge žene i devojke da da odustaju od svojih snova.
Ona, zajedno sa Katerinom Josipi i Meribane Šalja, bile su među prvim glumicama koje su kročile na pozorišnu scenu.
„I bila sam među prvim ženama koje su dobile uloge u pozorištu.. Pozorište je za mene bilo velika škola i mnogo je uticalo na moj život, kako u disciplini na poslu, tako i u mnogim drugim stvarima“, rekla je gospođa Nedžmije u intervjuu za kosovsku televiziju.
Svoju muzičku karijeru započela je 1948. godine na Radio Prištini. Pesma „Baresha“ (Čobanica) smatra se jedna od njenih najboljih interpretacija. Međutim, gospođa Nedžmije je na koncertu klasične muzike izvela i prevedena dela Betovena, Pučinija i Verdija na albanski. Ovaj koncert je bio prvi te vrste. Ono o čemu se pričalo, a što je zaintrigiralo ljude koji nisu uspeli da čuju veliku pevačicu na koncertu, jeste da se niko od tehničkih organizatora nije setio da snimi ovaj koncert!
Nedžmije Pagaruša je završila svoju karijeru kao aktivna pevačica 1984. godine na koncertu u Sarajevu. Ali, 2000. godine, nakon 16 godina odsustva sa scene, vratila se pevajući za albanske medije pesmu „Za tebe“.
Priznanja i nagrade za „Kosovskog slavuja“ su bezbrojne. Godine 2018, odlikovana je medaljom zahvalnosti od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koju je predložila Akademija na Floridi; Predsedništvo Albanije joj je dodelilo titulu „Čast nacije“, dok joj je kosovsko Predsedništvo dodelilo priznanje „Zaslužna umetnica“.
Prijateljica njenih poslednjih dana seća se gospođe Nedžmije kao žene koju su „odlikovale lepota, ljubav i bliskost sa ljudima Fljora Durmiši je delila radni prostor na RTK sa Nedžmije Pagaruša, koja je bila savetnica muzičkog program na Radio Kosovo.
„Obično posle smrti skoro svi dobro govore, ali Nedžmija je i u životu doživela slavu i poštovanje drugih.“
„Volela bih da se napravi muzej sa njenim stvarima, fotografijama, snimcima, filmovima, koncertima širom sveta, karakterističnom garderobom za scenske nastupe. I dalje se mogu pronaći kod porodice ili kod njenih prijatelja! Ili, zašto ne, kuća-muzej ove umetnice“, kaže Fljora Durmiši.
Nedžmije Pagaruša je postala ikona apsolutne osetljivosti. Rođena je u Pagaruši 1933. godine, a preminula u Prištini 2020. godine.