Već 20 godina zaredom hiljade žena i devojaka koje su doživele nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje nalaze utočiste i sigurnost u skloništu „Sigurna kuća“ u Đakovici. 

Zdravstvena zaštita i fizička sigurnost za žrtve rodno-zasnovanog nasilja, ekonomsko osnaživanje žrtava i tretman počinitelja nasilja samo su neke od aktivnosti koje ovo sklonište sprovodi godinama.  

Slične aktivnosti „Sigurna kuća“ sprovodi od 1. aprila 2022. do 31. marta ove godine, gde je 30 smeštenih žena dobilo psiho-socijalne i pravne savete. 

Kao dobitnik granta u 17. kruga Fonda žena Kosova (FŽK) u okviru „Psihosocijalno osnaživanje žena koje su doživele nasilje u porodici i podizanje svesti partnera nasilnika kroz psihosocijalno savetovanje“, ovo sklonište  dalo je slične savete petorici muškaraca – počinilaca rodno-zasnovanog nasilja. 

Pre održavanja ovih seansi, samo sklonište je sprovelo aktivnosti za jačanje svojih organizacijskih kapaciteta za tretman počinilaca nasilja. 

Erbljina Dinarama, direktorka skloništa „Sigurna kuća“, kaže za Kallxo.com da se tretman počinilaca nasilja odvija u individualnim seansama i traje od 4 do 6 meseci u zavisnosti od slučaja. 

„Na kraju tretmana se priprema izveštaj za svakog pojedinca i šalje relevantnim institucijama. Na primer, ako je počinilac nasilja došao po odluci Osnovnog suda, mi preko probacione službe primamo počinioca nasilja na tretman, a po završetku tretmana pripremamo individualni izveštaj o radu i šaljemo ga probacionoj službi“, objasnila je ona. 

Međutim, Dinarama je pomenula i neke od izazova u tretmanu počinioca nasilja. 

„Najveći izazov u tretmanu počinioca nasilja je ubediti počinioca nasilja da dođe na psihosocijalni tretman jer misle da nisu ništa pogrešno uradili. Međutim, tretman ovih osoba može se obaviti kontaktiranjem nas ili preko odgovarajućih institucija kao što su sudovi ili centri za socijalni rad“, rekla je Dinarama za Kallxo.com. 

Uopšteno govoreći, rehabilitacija nasilnih partnera može biti izazovan, ali vredan truda. Može pomoći da se prekine ciklus nasilja, da se zaštite žrtve, da se promovišu zdravi odnosi i da se adresiraju ključna pitanja koja mogu doprineti nasilnom ponašanju. 

Pored ove aktivnosti, „Sigurna kuća“ je tokom godine uspela da informiše 20.000 ljudi o njihovim zakonskim pravima putem društvenih medija, onlajn savetovanja i telefonom. 

Erbljina Dinarama kaže da se pružanje psihosocijalnih i pravnih usluga ženama žrtvama rodno zasnovanog ili nasilja u porodici obavlja kroz sastanke licem u lice, tele-savetovanje i besplatne telefonske linije ovog skloništa. 

„Ove usluge su pružile psihosocijalna savetnica i psiholoa, a takođe podržala ih je i pravnica skloništa“, kaže Dinarama. 

„Ove su izradili psihosocijalni savetnik i psiholog, a podržao ih je i advokat skloništa“, kaže Dinarama. 

Ovaj projekat Sigurne kuće podržao je FŽK a finansirala Kancelarija Evropske unije na Kosovu kroz inicijativu MŽK „Jačanje kapaciteta i otpornosti OCD: Unapređenje rodne ravnopravnosti usred pandemije COVID-19“.