Proces smanjenja administrativnog opterećenja (SAO), uključujući vladine programe za period 2022–2027. i 2025–2028, bio je usmeren na modernizaciju javne administracije Kosova, kroz pojednostavljenje procedura za građane i jačanje efikasnosti, transparentnosti i poverenja javnosti.

Dana 31. marta, Kancelarija za strateško planiranje pri Kancelariji premijera (KP), uz podršku inicijative za smanjenje administrativnog opterećenja, koju su sufinansirali Evropska unija (EU) i Nemačka, a sprovodi GIZ Kosovo, zvanično je lansirala Rodnu procenu uticaja programa za smanjenje administrativnog opterećenja na Kosovu.

Mreža žena Kosova (MŽK) angažovana je za sprovođenje ove procene, čiji je cilj bio da se izvuku pouke iz prethodnih programa o SAO kako bi se rodna ravnopravnost sistematski integrisala u buduće akcione planove, programe i aktivnosti, čineći ih inkluzivnijim i prilagođenijim potrebama svih građana.

Ova procena spada među prve sveobuhvatne ex-post rodne procene uticaja koje se sprovode za neku vladinu strategiju ili program, osim onih koje su isključivo fokusirane na rodnu ravnopravnost, i predstavlja prvu takvu procenu uticaja SAO u zemljama Zapadnog Balkana. Stoga ona služi i kao primer drugim ministarstvima o značaju ovakvih analiza i načinu njihove primene u oblikovanju budućih programa u različitim sektorima.

Na događaju povodom lansiranja istaknuta je važnost rodne analize i rodno osetljivih alata za oblikovanje inkluzivnijih, dostupnijih i pravičnijih javnih usluga.

„Ova [Evropska komisija] teži jednostavnijoj i pristupačnijoj Evropi, kao i jednostavnijoj i efikasnijoj administraciji, što je od suštinskog značaja. Možemo javnu upravu učiniti veoma jednostavnom, ali istovremeno moramo stvarati vrednost“, rekao je Hubert Per, šef odeljenja za saradnju pri Kancelariji EU na Kosovu. „Ovaj sveobuhvatan pristup je zaista ključan: ne samo smanjenje opterećenja, već i integrisanje rodne ravnopravnosti kao elementa koji doprinosi dodatnoj vrednosti“, naglasio je.

Nikol Farnsvort, zamenica direktorke i glavna istraživačica u MŽK, koja je predvodila ovu procenu u bliskoj saradnji sa Arianom Ćosaj-Mustafa i Donjetom Morinom, podržala je izjave gospodina Pera, ističući da procena pokazuje kako rodna analiza ne stvara dodatno administrativno opterećenje (prema nekim mišljenjima). Naprotiv, kroz digitalizaciju prikupljanja podataka, obezbeđivanje interoperabilne razmene podataka i korišćenje rodne analize u planiranju i evaluaciji, vlada može osmisliti efikasnije i delotvornije programe.

Istraživanje je uključivalo rodnu analizu pravnih dokumenata, anketu među 203 javna službenika (48% žena) i 247 građana (75% žena), kao i 34 intervjua sa predstavnicima institucija, donatorima i civilnim društvom (65% žena).

Rezultati pokazuju da Program za prevenciju i smanjenje administrativnog opterećenja 2022–2027 nije uključivao ciljeve rodne ravnopravnosti niti indikatore za praćenje uticaja reformi. S druge strane, program za period 2025–2028 prepoznao je određena pitanja, poput nižeg učešća žena u obukama (39% u 2023. godini), što je omogućilo sprovođenje mera koje su uspešno povećale učešće žena na 45% u 2024. godini.

Analiza naglašava da su digitalizacija i pojednostavljenje procedura doneli značajne koristi, smanjujući administrativne barijere. Usluge poput eKosova olakšale su pristup ženama sa ograničenom pokretljivošću ili onima koje žive u ruralnim područjima, jer su smanjile potrebu za fizičkim dolascima i čekanjem u redovima.

„Žene imaju manje vremena, pa digitalizacijom procesa štedimo ono malo vremena koje imaju“, primetila je jedna od učesnica istraživanja.

Mrika Beriša iz Kancelarije za strateško planiranje navela je nekoliko primera kako su inicijative za SAO smanjile teret za žene, poput usluga vezanih za životne događaje, posebno onih u vezi sa registracijom rođenja i povezanim beneficijama, koje su pojednostavile administrativne korake za nove roditelje i smanjile potrebu za višestrukim dostavljanjem ličnih podataka. Takođe je istaknuta dobra praksa opštine Suva Reka, koja ženama nudi podsticaje za registraciju imovine, što može imati širi uticaj na ravnopravniji pristup žena imovini, a koja se sada proširuje i na druge opštine. Između ostalog, naglašeno je da će okvir za sprovođenje proizašao iz ovog izveštaja služiti kao osnova za sistematsko integrisanje rodne perspektive u buduće reforme SAO.

Uprkos značajnom napretku, koristi SAO-a zavise od pristupa internetu, digitalnih veština i dizajna usluga. Nalazi pokazuju da je samo deo procedura u potpunosti digitalizovan, dok mnoge i dalje zahtevaju fizičku verifikaciju. Mnogi korisnici traže pomoć od članova porodice ili drugih osoba prilikom podnošenja zahteva za usluge. Iako ove prepreke utiču na sve, one imaju veći uticaj na žene sa obavezama nege, osobe sa invaliditetom, stanovnike ruralnih područja, pripadnike manjinskih grupa (zbog jezika), starije osobe i one sa nižim nivoom obrazovanja.

„Ako imate pametni telefon, morate znati kako da otvorite eKosova na njemu“, rekla je jedna učesnica istraživanja. „Možda samo 5% osoba sa invaliditetom to može da uradi; to je posebno teško starijim osobama.“

Istovremeno, pregled concept-dokumenata i politika pokazao je da analize politika i zakonodavstva retko uključuju zakonom obavezne intersekcijske procene uticaja na rodnu ravnopravnost, što može doprineti nedovoljnom sagledavanju načina na koji različiti društveni faktori utiču na pristup javnim uslugama žena i muškaraca.

Izveštaj preporučuje integrisanje obaveznih rodnih procena uticaja u programske dokumente i kontrolne liste, obezbeđujući strukturisaniju saradnju sa mehanizmima za rodnu ravnopravnost, bolje informisanje različitih grupa žena i muškaraca o korišćenju usluga eKosova, kao i nastavak digitalizacije i pojednostavljenja usluga koje građani najčešće koriste. Na primer, učesnici istraživanja su naveli da reforme treba i dalje da se fokusiraju na procedure vezane za životne događaje, poput povezivanja registracije smrti sa pravima na nasledstvo (u cilju očuvanja ravnopravnog pristupa žena nasledstvu), zatim na onlajn ili pristupačniju sertifikaciju za osobe sa invaliditetom i starije osobe, kao i na lakši pristup uslugama socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i profesionalnog licenciranja.

Ministar za digitalizaciju i javnu upravu, Ljuljzon Jagdžiu, istakao je da je Proces smanjenja administrativnog opterećenja ključna reforma javne uprave i digitalizacije. „Izveštaj prepoznaje napredak koji smo postigli u unapređenju inkluzivnog pristupa reformi javne uprave i pružanju javnih usluga kroz model zasnovan na životnim događajima“, rekao je, navodeći primer integrisanih usluga vezanih za rođenje deteta, koje su pokrenute prošle godine. Ove usluge „omogućavaju smanjenje administrativnog opterećenja za nove roditelje – posebno za trudnice i porodilje“, objasnio je Jagdžiu. „ Štaviše, dizajn ovih usluga zasnovan je na pristupu dizajnerskog razmišljanja, uz uključivanje roditelja iz različitih društvenih grupa, uključujući i samohrane majke “. Jagdžiu je zaključio naglašavajući da cilj nije da ovakve dobre prakse ostanu izolovani primeri: „Naš cilj je da se rešavanje specifičnih potreba žena i ranjivih grupa sistematski integriše u sve administrativne reforme“, rekao je, ističući da će , ističući da ovaj izveštaj ne predstavlja kraj jednog procesa, već početak nove faze u kojoj će se nalazi i preporuke pretočiti u konkretne mere u politikama, programima i uslugama.

Predstavnik SIGMA-e čestitao je Vladi na ovoj značajnoj analizi i naveo da će rezultati biti korisni u okviru njenog rada sa Vladom na reformama javne uprave, u cilju jednostavnije administracije koja je istovremeno efikasna i korisna za građane.

Prezentacija je okupila ključne aktere iz Vlade Kosova, uključujući Agenciju za rodnu ravnopravnost i Kancelariju za dobro upravljanje, kao i Kancelariju EU na Kosovu, Ambasadu Nemačke, GIZ i predstavnike civilnog društva.

Izveštaj će uskoro biti dostupan javnosti.