Pod sloganom „MARŠiramo jedna za drugu“, i ove godine, kao i svake prethodne, marširale smo ulicama Prištine 8. marta. Nakon niza slučajeva silovanja žena, fizičkog nasilja, femicida i rodne neravnopravnosti, Kolektiv „Marširamo, ne slavimo“ organizovao je ovogodišnji osmomartovski marš od Trga „Zahir Pajaziti“ do zgrade Vlade, gde je pročitan govor sa konkretnim zahtevima upućenim relevantnim institucijama koje se bave podrškom i zaštitom žrtava rodno zasnovanog nasilja.
Kao aktivistkinje, 8. mart nas uvek podstiče na razmišljanje o svim događajima koji su tokom protekle godine oblikovali živote žena. Samo u 2024. godini, Erona Cokli je ubijena unutar Centra za socijalni rad u Uroševcu, Gjyljjeta Ukelli ubijena je od strane muža u Peći, M.Zh je ubijena u Gračanici, dok je Sherife Tahiri pogođena sa pet metaka od strane svog supruga, ali je preživela. Sve ove žene bile su prethodno žrtve porodičnog nasilja i ubijene su samo zato što su žene. Pored toga, tokom 2024. godine u Policiji Kosova prijavljeno je 2.959 slučajeva porodičnog nasilja. Život Žena na Kosovu i dalje je u opasnosti – nisu sigurne ni u sopstvenim domovima, ni na mestima gde bi trebalo da se osećaju zaštićeno.
8. mart nas podseća na to kako se nasilje u kosovskom društvu i dalje normalizuje, jer se i dalje smatra privatnim pitanjem. Takođe, podseća nas na to kako institucije odgovorne za bezbednost žena često ne ispunjavaju svoju dužnost. Ovaj dan nas podseća i na to kako institucije koje bi trebalo da kažnjavaju zlostavljače često to ne čine ili ih kažnjavaju simbolično, time dodatno normalizujući nasilje. To neizbežno dovodi do ponavljanja nasilnih dela. Iznad svega, 8. mart nas podseća na neumorni rad mnogih devojaka i žena aktivistkinja, kao i organizacija civilnog društva, koje svakodnevno rade na poboljšanju života žena na Kosovu. Ovaj dan je i podsećanje na žrtvu svih žena aktivistkinja širom sveta koje su se borile kako bismo danas imale makar ona prava koja posedujemo.
Ove godine, marširale smo i protiv antirodnog pokreta, protiv patrijarhalnih institucija, protiv nasilja i sistematske represije nad devojkama i ženama. Rodna ravnopravnost i pravo na dostojanstven život ostaju ključna borba svih aktivistkinja sve dok žene na Kosovu ne budu živele bezbedno, dok ne budu imale pravo na nasledstvo, dok nevidljivi i neplaćeni rad žena ne bude vrednovan, dok institucije ne budu ozbiljno tretirale nasilje i dok svaki čin nasilja ne bude adekvatno sankcionisan.
Mreža Žena Kosova (MŽK) pruža besplatnu pravnu pomoć i zastupanje za sve slučajeve rodno zasnovanog nasilja putem telefona 048105800.
