Ovo pitanje postavljeno je na događaju „Između Istoka i Zapada“, koji su organizovali Bugarski fond za žene (BFŽ) i Evropski ženski lobi (EŽL).

„Već smo imale uticaja i nastavljamo da se trudimo“, rekla je zamenica direktorke i vodeća istraživačica Mreže žena Kosova (MŽK), Nikol Farnsvort.

Podelila je da su se aktivistkinje za prava žena sa Kosova više od 15 godina udruživale sa drugim organizacijama za prava žena na Zapadnom Balkanu (ZB), uz veliku podršku fondacije Kvinna till Kvinna i Švedske. Cilj im je bio da prate proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) iz rodne perspektive i da zagovaraju bolje uvažavanje potreba različitih žena i muškaraca u ovim procesima. Među njihovim uspesima je i to što je EU promenila pristup i počela da tretira rodnu ravnopravnost kao pitanje vladavine prava, relevantno za sudije i tužioce, a ne samo kao pitanje rodne ravnopravnosti, što se vidi u izveštajima Paketa proširenja. Takođe je povećana pažnja pitanjima važnim za žene i muškarce različitih profila i grupa u većem broju poglavlja tih izveštaja. MŽK je takođe podržala veći broj različitih ženskih organizacija da bolje razumeju proces pristupanja EU, da se uključe u njega i prate napredak na lokalnom nivou, u cilju odgovornosti i napretka.

„Mi snažno verujemo u umrežavanje“, objasnila je Farnsvort. „Odavno smo shvatili da događaji na nivou EU i globalno utiču na nas i naš rad, ali da sami ne možemo da utičemo na te politike. Moramo da radimo zajedno sa drugim mrežama i alijansama kako bismo postigli promene.“ Objasnila je i kako su organizacije za prava žena, uključujući i one koje su deo koalicije EQUAPRO, iskoristile proces pristupanja EU da podstaknu vlade ZB na unapređenje prava žena kao ljudskih prava.

Farnsvort je celu prošlu nedelju provela u Briselu u ime MŽK-a, Mreže za nadzor rodno odgovornog budžetiranja i Evropske mreže za rodno budžetiranje, radeći na zagovaranju u vezi sa Višegodišnjim finansijskim okvirom (VFO), budžetom EU za period 2028–2034. VFO) i prateće regulative, koji se trenutno pregovaraju u Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, odrediće finansiranje dostupno za unapređenje rodne ravnopravnosti, zaštitu civilnog društva i podršku organizacijama za prava žena u budućnosti.

Imajući u vidu moć mreža i koalicija, MŽK je udružila snage sa Mrežom za nadzor rodno odgovornog budžetiranja, Evropskom mrežom za rodno budžetiranje i Evropskim ženskim lobijem kako bi zagovarala da rodna ravnopravnost bude jasno uključena u VFO, sa jasnim pokazateljima i budžetskim izdvajanjima.

U okviru saradnje sa drugim koalicijama, MŽK se sastala i sa Radnom grupom za finansiranje Civil Society Europe, Concord-om, Evropskom kancelarijom za izgradnju mira, Alijansom za rodnu ravnopravnost u Evropi, inicijativom ODI Europe „Walking the Talk“, Friends of Europe i mrežom Prospera, u cilju ostvarivanja zajedničkih ciljeva.

MŽK se takođe sastala sa članovima Evropskog parlamenta Aleksandrom Gese, Tomasom Vajcom i Ilhanom Kjučukom, kako bi zatražila njihovu podršku u uvođenju rodne perspektive u budžet EU.

Tokom boravka u Briselu, MŽK se sastala i sa predstavnicima Evropske komisije (EK) u vezi sa Paketom proširenja, tražeći da se rodno odgovorno budžetiranje sprovodi kao deo reformskih agenda širom Zapadnog Balkana, uključujući i direktnu budžetsku podršku EK vladama. To bi bilo u skladu s vladavinom prava, imajući u vidu obaveze koje su preuzele vlade Zapadnog Balkana da sprovode rodno odgovorno budžetiranje kao deo Ciljeva održivog razvoja, među drugim pravnim obavezama. MŽK je takođe podelila ključne preporuke iz Komentara MŽK-a na Izveštaj Kosovo 2025, rodne analize o miru i bezbednosti, neformalnosti i digitalizaciji, kao i ključne nalaze iz predstojeće rodne analize MŽK-a o transportu i analize institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje na Kosovu.

MŽK se sastala sa predstavnicima Civil Society Facility Evropske komisije kako bi zagovarala finansijsku podršku organizacijama za prava žena, koje su trenutno ugrožene. Predstavnici EK su istakli da će većina sredstava za rodnu ravnopravnost u civilnom društvu biti obezbeđena putem UNDP-a i UN Women kroz tekuću akciju finansiranu od strane EK, usmerenu na ekonomsko osnaživanje žena i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, posebno tehnološki olakšanog nasilja. Deo sredstava biće takođe raspodeljen preko Fonda ZB kroz uskoro uspostavljeni Fond za rodnu ravnopravnost, koji je rezultat zagovaranja grupa za prava žena tokom Berliskog procesa. U budućnosti, većina finansiranja biće realizovana kroz strateška partnerstva sa državama članicama EU. MŽK je zatražila od EK da osigura da svi implementatori zajednički kreiraju svoje programe i pozive za projekte sa organizacijama za prava žena, kako bi finansiranje odgovaralo aktuelnim potrebama i nadovezivalo se na prethodne napore, stručnost i postojeće mreže u region.

Pored toga, sva buduća finansijska podrška civilnom društvu biće povezana sa Reformskim agendama. U 2026. godini postoje prilike za zagovaranje kod vlada i EK da ove Agende bolje integrišu rodnu perspektivu i da se prati njihovo sprovođenje iz tog ugla. U međuvremenu, zasnovano na prethodnim istraživanjima MŽK-a i AWID-a, između ostalih, MŽK je naglasila važnost fleksibilne, organizacione podrške organizacijama civilnog društva, posebno u aktuelnim okolnostima. EU finansiranje za „Operativne grantove“ biće obezbeđeno samo na nacionalnom nivou, a organizacije civilnog društva su ohrabrene da pokažu zašto im je ova vrsta podrške potrebna, kako ne bi bila ukinuta u budućnosti. Istovremeno, Takođe, KE planira da pripremi smernice za aktivnosti integrisanja rodne perspektive, uključujući rodne analize koje će služiti za vođenje izrade i obezbeđivanje sprovođenja obaveza.

Dana 4. decembra, MŽK je prisustvovala godišnjem Samitu Zapadnog Balkana koji je organizovao Friends of Europe. Samit se fokusirao na geopolitičke trendove, razmatrajući proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama naspram političkog procesa, ekonomski rast i vladavinu prava. U vezi sa ekonomskim rastom, Farnsvort je naglasila da rast ne može da se dogodi bez žena, jer je samo dve od deset žena u radnoj snazi na Kosovu. „Ako zaista želimo da vidimo rast, moramo da uključimo žene u radnu snagu“, rekla je Farnsvort. Ona je pozvala na rešavanje osnovnih uzroka niskog učešća, identifikovanih istraživanjima MŽK-a i drugih studija, kroz transformaciju neplaćenog rada u plaćeni rad, pri čemu se rešavaju problemi neformalnosti, kao i kroz uspostavljanje usluga nege i unapređenje transporta.

U vezi sa vladavinom prava, istakla je ključnu ulogu koju organizacije za prava žena imaju u praćenju pravosudnih institucija i u pozivanju na njihovu odgovornost za način na koji se postupa prema slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Naglasila je da se organizacije za prava žena trenutno suočavaju sa krizom finansiranja, koja bi mogla otežati njihovu sposobnost da nastave da budu partner EU u unapređenju reformi vladavine prava. Pozvala je EU da osigura da Civil Society Facility i Planovi rasta obezbede sredstva za kontinuirani doprinos organizacija za prava žena procesu pristupanja EU.

„Ako želimo da omogućimo ekonomski rast i stvorimo okruženje u kojem se poštuje vladavina prava, moramo da podržimo civilno društvo“, složio se poslanik Evropskog parlamenta Tomas Vajc, naglašavajući da većina članova Evropskog parlamenta deli ovu posvećenost.