U roku od nekoliko dana, krajem avgusta, dve žene na Kosovu ubili su njihovi supružnici. U Mališevu je 25-godišnja trudnica izgubila život nakon što je pronađena povređena, a njen suprug je bio osumnjičen za ubistvo. Nekoliko dana kasnije, i on je preminuo. Samo nekoliko dana potom, u Prizrenu je 80-godišnju ženu takođe ubio njen suprug, koji je osumnjičen za ubistvo. 

Nakon ova dva potresna slučaja, Kolektiv za feminističku misao i akciju sazvao je protest kojem se pridružila i Mreža žena Kosova (MŽK), zahtevajući od institucija da deluju pre nego što nasilje eskalira i odnese još jedan život. MŽK je zahtevala veći broj socijalnih radnika koji bi aktivno pratili žene izložene riziku, bolje praćenje i postupanje u slučajevima nasilja, pravovremenu intervenciju i veću podršku ženama koje su preživele nasilje. Takođe je tražila da se ženama koje napuste nasilnike obezbedi podrška za plaćanje kirije, da se finansiraju socijalne usluge i da žene ne budu prepuštene same sebi kada se suočavaju sa nasilnicima. 

Ova dva slučaja još jednom pokazuju da žene i dalje ostaju ugrožene upravo na mestima gde bi trebalo da budu najbezbednije. Nakon tragičnog slučaja u Mališevu, MŽK je zahtevala da se slučaj u potpunosti, nezavisno i brzo istraži, dok je nakon slučaja u Prizrenu ponovila zahtev za potpunom istragom i utvrđivanjem odgovornosti. Međutim, MŽK je naglasila da reakcija nakon što je žena ubijena nije dovoljna. 

Sprečavanje nasilja zahteva da institucije deluju mnogo ranije: kroz detaljnu procenu rizika, efikasno sprovođenje zaštitnih mera, praćenje počinilaca nasilja i saradnju policije, tužilaštva, sudova i socijalnih službi. 

Govoreći za Klan Kosova, direktorka Programa za rešavanje pitanja rodno zasnovanog nasilja u MŽK-u, Adeljina Beriša, istakla je da društvo i institucije ne smeju da reaguju tek kada nasilje završi smrtnim ishodom. 

„Reagujemo nakon što dođe do smrtnog ishoda. Ne govorimo svakodnevno o tome koliko je nasilje štetno, koliko je štetna rodna diskriminacija i koliko je štetna rodna neravnopravnost“, izjavila je ona. 

Beriša je naglasila da prevencija treba da počne još u detinjstvu, kroz obrazovanje o jednakom postupanju prema svima, dok društvo treba da obrati više pažnje na jezik i ponašanje kojima se mizoginija i nasilje normalizuju. 

„Ako svakodnevno tolerišemo nasilje, ne treba da nas iznenadi što jednog dana dođe do najtragičnijeg ishoda“, rekla je ona. 

U izjavi za Radio Slobodna Evropa, MŽK je istakla da žene i dalje bivaju ubijane i da država ne uspeva da ih delotvorno zaštiti. Prema navodima MŽK-a, ovi slučajevi ne mogu se posmatrati kao izolovani incidenti, već ukazuju na dublje, sistemske propuste u sprečavanju nasilja nad ženama i postupanju u takvim slučajevima. 

MŽK je podsetila i na slučaj Hamide Magashi, koja je bila trudna i imala važeću meru zaštite kada ju je ubio suprug. 

„Ako žena koja je zatražila zaštitu države i ima meru zaštite i dalje može biti ubijena, gde onda sistem zakazuje?“, upitala je MŽK. 

Beriša je, u izjavi za Radio-televiziju 21, govorila i o potrebi da se odgovornost za nasilje ne relativizuje opravdanjima koja ne doprinose njegovom sprečavanju. Govoreći za T7, ona je naglasila i ulogu patrijarhalnog mentaliteta u nasilju nad ženama. 

„Govorimo o muškarcima koji misle da imaju moć, zloupotrebljavaju je, ubijaju svoje supruge i vrše nasilje nad njima“, izjavila je ona. 

Fortuna Škodra Haljiti, menadžerka za odnose s javnošću u MŽK-u, u razgovoru za KTV, istakla je da ovo nisu izolovani slučajevi, već pokazatelji sistemskih propusta u sprečavanju nasilja nad ženama i postupanju u takvim slučajevima. Posebno je istakla zabrinutost zbog blagih kazni za nasilje u porodici.. 

Beriša je za TV Dukagjini naglasila da su životi žena i devojaka i dalje ugroženi i da se mora delovati pre nego što bude prekasno. Izrazila je zabrinutost i zbog slučajeva u kojima nije poznata istorija nasilja, kao i zbog propusta u institucionalnom lancu u prijavljenim slučajevima. 

U međuvremenu, Meljisa Kadoli, pravna koordinatorka i osoba zadužena za praćenje sudskih postupaka u MŽK-u, izjavila je za RTK da još nije jasno koji su mehanizmi zakazali u ovim konkretnim slučajevima, ali da ovi slučajevi predstavljaju ozbiljno upozorenje i izazivaju zabrinutost zbog toga da li država uspeva da zaštiti žene i devojke. 

Budući da su dve žene ubijene u roku od nekoliko dana, MŽK ističe da se ne može čekati da još jedna žena izgubi život da bi se ponovo govorilo o potrebi za delovanjem. Životi žena ne mogu se štititi tek kada budu izgubljeni. Prevencija mora početi pre nego što nasilje eskalira i pre nego što bude prekasno. 

MŽK poziva institucije da preduzmu konkretne, hitne i koordinisane mere za sprečavanje nasilja nad ženama, zaštitu žrtava i garantovanje njihove bezbednosti. Istrage u oba slučaja moraju biti sveobuhvatne, nezavisne i brze, a odgovorni moraju odgovarati pred pravosudnim organima. 

MŽK će nastaviti da pažljivo prati ove slučajeve i postupanje institucija, zahtevajući da zaštita žena ne ostane samo na papiru, u zakonima i izjavama, već da se sprovodi u praksi. 

Ako ste žrtva rodno zasnovanog nasilja ili poznajete nekoga ko trpi nasilje, MŽK pruža besplatnu pravnu pomoć putem telefona 048 105 800.