Od 25. do 26. avgusta 2026. godine, Mreža za nadzor rodno odgovornog budžetiranja (MNRB) okupila je u Ohridu, Severna Makedonija, organizacije civilnog društva, akademsku zajednicu, praktičare u oblasti rodno odgovornog budžetiranja (ROB), predstavnike javnih institucija i stručnjake, u okviru Zajednice prakse za ROB, u kojoj je učestvovala i Mreža žena Kosova. Dvodnevni događaj pružio je prostor za razmenu istraživanja, praktičnih iskustava i inovativnih pristupa korišćenju javnih finansija kao sredstva za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Centralna tema prvog dana bila je finansiranje ekonomije nege kroz ROB. Stručnjaci su razgovarali o tome kako javni budžeti mogu bolje prepoznati potrebe u oblasti nege, preraspodeliti sredstva i obezbediti odgovarajuće finansiranje, uključujući sisteme dugotrajne nege, položaj negovatelja i drugih radnika u sektoru nege, kao i o povezanosti nege sa socijalnom pravdom i ekonomskom politikom. U diskusijama je naglašeno da negu ne treba posmatrati samo kao privatnu odgovornost ili odgovornost domaćinstva, već kao ključnu društvenu i ekonomsku infrastrukturu koja zahteva odgovarajuća javna ulaganja.
Učesnici su takođe razmatrali značaj rodno osetljivih istraživanja i podataka, kao i potrebu za snažnijom saradnjom između organizacija civilnog društva i akademske zajednice. Interaktivna radionica koju je vodio Univerzitet u Lundu ispitivala je zašto su takva partnerstva ključna za stvaranje dokaza koji mogu poslužiti kao osnova za zagovaranje i kreiranje javnih politika. Paralelni „GRB Advocacy Lab – Ko plaća, ko ima koristi?“ usmerio je pažnju na stranu javnih prihoda, podstičući učesnike da razmotre ne samo kako vlade troše javna sredstva, već i kako se prikupljaju javni prihodi i na koji način oporezivanje i druge fiskalne mere utiču na različite grupe žena i muškaraca.
Drugog dana u fokusu je i dalje bila saradnja univerziteta i organizacija civilnog društva u cilju izgradnje rodno ravnopravnih društava. Učesnici panela podelili su iskustva o tome kako istraživanja organizacija civilnog društva pretvoriti u preporuke za javne politike, kao i o zagovaranju zasnovanom na dokazima, rodno odgovornom finansiranju u oblasti klimatskih promena, pravnoj reformi, javnoj odgovornosti, intersekcionalnim pristupima podacima i razmeni znanja između istraživača i praktičara.
Još jedna važna tema bila je rodno odgovorno finansiranje u oblasti klimatskih promena i pravedna tranzicija. Prezentacije iz zemalja Zapadnog Balkana i šire bavile su se rodnim jazovima u finansiranju klimatskih inicijativa, finansiranjem borbe protiv klimatskih promena na lokalnom nivou, održivom infrastrukturom, ulaganjima u energetiku, mobilnost i javni prevoz. U diskusijama je naglašeno da klimatske investicije same po sebi nisu rodno odgovorne i da rodnu analizu, intersekcionalne podatke, smisleno učešće i ROB treba uključiti u planiranje i finansiranje klimatskih politika od samog početka.
Završni panel bio je posvećen finansiranju ženskog preduzetništva i ekonomskom osnaživanju žena, uključujući pristup žena finansiranju, učešće na tržištu rada, rodno uravnoteženo upravljanje, digitalizaciju, kao i mogućnosti i izazove koje donosi veštačka inteligencija. Diskusija je pokazala kako ROB može doprineti prepoznavanju strukturnih prepreka sa kojima se žene suočavaju i obezbeđivanju da ekonomske politike i javni resursi podrže ekonomsku nezavisnost žena.
Tokom oba dana zajednički zaključak bio je jasan: ROB nije samo pitanje budžeta – ono podrazumeva promenu načina na koji se javni resursi obezbeđuju, raspodeljuju, troše i prate, kako bi doprineli ravnopravnijim društvima. Snažnija saradnja između organizacija civilnog društva, akademske zajednice, vlada i praktičara u oblasti ROB-a od ključnog je značaja za povezivanje istraživanja sa zagovaranjem i pretvaranje dokaza u konkretne promene javnih politika i budžeta.
