Seksualna zadirkivanja na javnim površinama još uvek preostaju veliki problem na Kosovu. Takođe, još uvek ne postoje statistike o ovoj pojavi, pošto se ne izveštava koliko treba, što možda proizilazi razlog nedostatka informacija.
S time, FemACT u okviru MŽK-a je organizovao kampanju #TakeBackTheNight protiv seksualnih zadirkivanja na javnim mestima (za više informacija o kampanji klikujte ovde).
Kao rezultat kampanje MŽK-a, 12 decembra je organizovana interaktivna radionica za način kako će se izvršiti izveštavanje i dokumentovanje seksualnih zadirkivanja, gde su prisustvovali organizacije članice MŽK-a, članice FemAct-a, predstavnici organizacije PEN i Klub Bonu Burrë (postani muško).
Pošto su predlog zakona protiv diskriminacije i predlog zakona za ravnopravnost polova na razmatranje, ova radionica je imala za cilj i prikupljanje preporuka kako bi ih poslali u Pravnoj Kancelariji Ureda Premijera.
„Veoma često se kaže da je pravni okvir na Kosovu veoma dobar, ali problem stoji kod sprovođenja. Na ovoj radionici, vi ćete imati priliku da vidite mnoge nedostatke koje zakonski okvir sadrži u sebi“, izrazila se Donjeta Morina, Koordinatorka e FemACT u MŽK-u tokom otvaranja radionice.
Treneri radionice su bili Ariana Qosaj-Mustafa, Visoki istraživač u KIPRED-u i istovremeno Predsednica Odbora MŽK-a; i Tahire Haxholli, Poručnik i Šef sektora o Istraživanjima nasilja u porodici, u okviru Policije Kosova.
Na njenoj prezentaciji, Ariana Qosaj-Mustafa je ograničila relevantne zakonske izvore o seksualnim zadirkivanjima na Kosovu: koje stvari se pokrivaju zakonom i koje se ne pokrivaju.
Kao prvo, Ariana je navela da „koliko god manjkavi da su na Kosovu, aktivisti trebaju da znaju da međunarodne konvencije, kao što su Konvencija za eliminisanje svih formi nasilja nad ženama, Konvencija za eliminisanje svih formi diskriminacije nad ženama (CEDAW) direktno su sprovodljive na Kosovu. To znači da kada imamo slučajeve seksualnih zadirkivanja, možemo se referisati i međunarodnim standardima, jer one imaju prednost“. U nastavku, ona je objasnila da sem Ustava, seksualna zadirkivanja na Kosovu se obuhvataju i preko Krivičnog Zakonika i četiri zakona u nastavku:
· Zakon protiv diskriminacije; Cilj ovog zakona je prevencija i borba protiv diskriminacije, podizanje stepena efektivne jednakosti i realizacija principa ravnopravnog tretmana stanovnika na Kosovu pred zakonom.
· Zakon o ravnopravnosti polova; Ovim zakonom se štiti, tretira i postavlja ravnopravnost između polova, kao osnovna vrednost demokratskog razvoja kosovskog društva, sa ravnopravnim mogućnostima za učešće žena i muškaraca i za njihov doprinos u političkom ekonomskom, socijalnom kulturnom razvoju i svih oblasti života društva.
· Zakon o Civilnoj Službi Kosova; Ovaj zakon reguliše status civilnih službenika, i njihov radni odnos u institucijama centralne i opštinske administracije i;
· Zakon o javnom redu i miru:Cilj ovog zakona je regulisanje ličnog ponašanja kako bi se sačuvao javni red i mir.
Iako razni članovi u ovim zakonima pipaju seksualna zadirkivanja, u celosti, sankcije su veoma blede i procedure nisu jasne uopšte. Pogotovo zakon protiv diskriminacije je veoma bled i nespecifičan, dok se procedure objašnjavaju, uopšte nije jasno od koga se sprovode.
Hanife Rushiti, učesnica grupe FemAct, je dodala: „Mi imamo idealne zakone, ali nisu praktični“, čime se slažu većina učesnika.
Tahire Haxholli je s druge strane informisala učesnike o Policijskoj Inspekciji, mesto gde se mogu uputiti ako neki policajac ne tretira žalbe s ozbiljnošću; zadirkuje ih sam; ili im kaže da ćute o slučaju i da ga „ne čine velikim“.
„Žrtve seksualnog nasilja ne poznaju starost i pol; silovanje nije impulsivan zločin i ne dešava se zbog odeće ili provokativnog izgleda“, dodala je ona.
S time, FemACT u okviru MŽK-a je organizovao kampanju #TakeBackTheNight protiv seksualnih zadirkivanja na javnim mestima (za više informacija o kampanji klikujte ovde).
Kao rezultat kampanje MŽK-a, 12 decembra je organizovana interaktivna radionica za način kako će se izvršiti izveštavanje i dokumentovanje seksualnih zadirkivanja, gde su prisustvovali organizacije članice MŽK-a, članice FemAct-a, predstavnici organizacije PEN i Klub Bonu Burrë (postani muško).
Pošto su predlog zakona protiv diskriminacije i predlog zakona za ravnopravnost polova na razmatranje, ova radionica je imala za cilj i prikupljanje preporuka kako bi ih poslali u Pravnoj Kancelariji Ureda Premijera.
„Veoma često se kaže da je pravni okvir na Kosovu veoma dobar, ali problem stoji kod sprovođenja. Na ovoj radionici, vi ćete imati priliku da vidite mnoge nedostatke koje zakonski okvir sadrži u sebi“, izrazila se Donjeta Morina, Koordinatorka e FemACT u MŽK-u tokom otvaranja radionice.
Treneri radionice su bili Ariana Qosaj-Mustafa, Visoki istraživač u KIPRED-u i istovremeno Predsednica Odbora MŽK-a; i Tahire Haxholli, Poručnik i Šef sektora o Istraživanjima nasilja u porodici, u okviru Policije Kosova.
Na njenoj prezentaciji, Ariana Qosaj-Mustafa je ograničila relevantne zakonske izvore o seksualnim zadirkivanjima na Kosovu: koje stvari se pokrivaju zakonom i koje se ne pokrivaju.
Kao prvo, Ariana je navela da „koliko god manjkavi da su na Kosovu, aktivisti trebaju da znaju da međunarodne konvencije, kao što su Konvencija za eliminisanje svih formi nasilja nad ženama, Konvencija za eliminisanje svih formi diskriminacije nad ženama (CEDAW) direktno su sprovodljive na Kosovu. To znači da kada imamo slučajeve seksualnih zadirkivanja, možemo se referisati i međunarodnim standardima, jer one imaju prednost“. U nastavku, ona je objasnila da sem Ustava, seksualna zadirkivanja na Kosovu se obuhvataju i preko Krivičnog Zakonika i četiri zakona u nastavku:
· Zakon protiv diskriminacije; Cilj ovog zakona je prevencija i borba protiv diskriminacije, podizanje stepena efektivne jednakosti i realizacija principa ravnopravnog tretmana stanovnika na Kosovu pred zakonom.
· Zakon o ravnopravnosti polova; Ovim zakonom se štiti, tretira i postavlja ravnopravnost između polova, kao osnovna vrednost demokratskog razvoja kosovskog društva, sa ravnopravnim mogućnostima za učešće žena i muškaraca i za njihov doprinos u političkom ekonomskom, socijalnom kulturnom razvoju i svih oblasti života društva.
· Zakon o Civilnoj Službi Kosova; Ovaj zakon reguliše status civilnih službenika, i njihov radni odnos u institucijama centralne i opštinske administracije i;
· Zakon o javnom redu i miru:Cilj ovog zakona je regulisanje ličnog ponašanja kako bi se sačuvao javni red i mir.
Iako razni članovi u ovim zakonima pipaju seksualna zadirkivanja, u celosti, sankcije su veoma blede i procedure nisu jasne uopšte. Pogotovo zakon protiv diskriminacije je veoma bled i nespecifičan, dok se procedure objašnjavaju, uopšte nije jasno od koga se sprovode.
Hanife Rushiti, učesnica grupe FemAct, je dodala: „Mi imamo idealne zakone, ali nisu praktični“, čime se slažu većina učesnika.
Tahire Haxholli je s druge strane informisala učesnike o Policijskoj Inspekciji, mesto gde se mogu uputiti ako neki policajac ne tretira žalbe s ozbiljnošću; zadirkuje ih sam; ili im kaže da ćute o slučaju i da ga „ne čine velikim“.
„Žrtve seksualnog nasilja ne poznaju starost i pol; silovanje nije impulsivan zločin i ne dešava se zbog odeće ili provokativnog izgleda“, dodala je ona.
