U trenucima potrebe, tu smo jedna za drugu. Solidarnost preovladava. To je bila glavna poruka današnjeg sastanka članica Mreže Žena Kosova (MŽK).

„Devedesetih nije bilo lako. Bilo je to veoma teško vreme“, prisetila se izvršna direktorka MŽK, Igbale Rogova.

Tokom devedesetih godina, aktivistkinje za prava žena su se dobrovoljno organizovale kako bi otvarale biblioteke u ruralnim sredinama, podsticale porodice da upisuju devojčice u školu, dostavljale humanitarnu pomoć i lekove i dokumentovale kršenja ljudskih prava. Kada bi osećale strah ili stres, plesale su kako bi se osnažile i pružile podršku jedna drugoj.

„Jednom mesečno organizovale smo žurku“, nastavila je Rogova. „Ta pozitivna energija davala nam je snagu za naredni mesec. Muzika i ples su terapija.“

U to vreme, Mreža ruralnih žena, prethodnica MŽK koju je činilo 11 organizacija za prava žena, delovala je bez ikakvog budžeta i bez kancelarije. Aktivistkinje su se međusobno podržavale malim doprinosima prikupljenim na mesečnim zabavama, koje su organizovane zajedno sa lokalnim preduzećima koja su verovala u ovu borbu.

Danas, od ukupno 102 organizacije članice MŽK, više od polovine nema nikakva finansijska sredstva i deluje u svojim zajednicama isključivo na volonterskoj osnovi; čak 57% nema obezbeđena sredstva za narednu godinu. Uprkos teškim uslovima u kojima rade, gotovo sve članice MŽK inspirativno poručuju da će nastaviti svoj rad.

„Nemam, ali neću stati“, rekle su aktivistkinje. To je suština istinskog aktivizma u srcu MŽK — njene članice koje svakodnevno, neumorno rade u svojim zajednicama kako bi osnaživale žene.

MŽK veruje da zajedno, u solidarnosti, možemo da se podržimo i u najtežim vremenima i da ćemo istrajati.

„Kada smo zajedno, jake smo, a kada imamo solidarnost, još smo jače“, istakla je Rogova.

Nastavljajući tradiciju zajedničkog organizovanja, tokom sastanka su aktivistkinje dale onoliko koliko su mogle kako bi podržale Komitet slepih žena na Kosovu, jednu od najstarijih članica MŽK. Ova organizacija, posvećena zaštiti i unapređenju prava slepih žena i devojčica, ostvarila je brojne rezultate, uključujući obezbeđivanje udžbenika na Brajevom pismu, podsticanje devojčica na nastavak visokog obrazovanja, podršku samostalnoj mobilnosti, zagovaranje Zakona o slepim i slabovidim licima, unapređenje pristupa javnim uslugama, ekonomsko osnaživanje i transformaciju društvenih stavova prema autonomiji slepih žena.

Danas se Komitet slepih žena nalazi u izuzetno teškoj situaciji i hitno mu je potrebna podrška, a članice MŽK su se u solidarnosti organizovale kako bi im pomogle da nastave svoj izuzetno važan rad, prikupivši više od 1.500 evra. [Ukoliko želite da podržite ovu izuzetnu organizaciju, i vi to možete učiniti, donirajuči ovde, uz napomenu da su sredstva namenjena Komitetu.]

„Kao i mnoge druge organizacije, nalazimo se u teškoj situaciji. Ali solidarnost je oduvek postojala i nastavlja da postoji. Žene su bile i uvek će ostati ujedinjene u solidarnosti. Hvala vam od srca“, izjavila je Bajramšahe Jetulahu, izvršna direktorka Komiteta slepih žena.

Ova tradicija će se nastaviti. MŽK planira da organizuje zabave i za druge svoje članice, kako bi se u duhu solidarnosti i zajedničkog delovanja prepoznao i podržao njihov rad — kroz zajedničku radost i druženje.

Kako je rekla Ema Goldman: „Ako ne mogu da plešem, ne želim da budem deo vaše revolucije!“

A revolucija se nastavlja — sa nama!