„Moj otac je rekao „Ne, ne želim da moja ćerka bude operisana i ne želim da joj se išta desi samo zbog operacije na nozi“. Ali ja sam insistirala, bila sam uverena da bih trebala da ostanem u Beogradu, u bolnici i da operišem nogu, četiri puta zaredom. Tako se i desilo, naravno, uz moje insistiranje. Ostala sam u bolnici sama godinu dana i uspela.“
Ovo su bile reči Drite Vukšinaj, a sve se dogodilo nakon mnogih peripetija koje je doživela zbog patrijarhalnog mentaliteta, što ju je sprečilo da leči nogu. Ona je sa šest godina pala sa drveta. Povreda i problemi na nozi pratili su je celi život. Na početku su joj lekari na Kosovu rekli da noga mora biti amputirana. Međutim, Drita Vukšinaj, kao snažna i odlučna aktivistkinja već sa 10 godina, odlučila je da se podvrgne operaciji u Beogradu, uprkos protivljenju svog oca, dok ju je majka koja ju je podržavala u toj odluci, napustila ostavivši je samu jer je preminula.
A mi danas, u utorak, sećaćemo se Drite, neumorne žene i dugogodišnje aktivistkinje za prava žena i ljudska prava, koja je postala snažan glas posebno za osobe sa invaliditetom. Ona je sebi postavila cilj da osnaži i unapredi prava osoba sa invaliditetom i uspela je u tome. Sve to se desilo zato što je i Drita sama imala invaliditet. Izazovi sa kojima se suočavala naveli su je da posveti svoj život borbi za prava drugih žena sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su bile isključene iz društva, ali posebno u periodu od 1989. do 2000. godine, tokom kojeg Drita nije prestajala da organizuje niz aktivnosti, uključujući kurseve protiv nepismenosti, kurseve za šivenje i mnoge druge aktivnosti, uvek ih volonterski sprovodeći. Ona je bila deo tima za registraciju osoba sa invaliditetom u 78 sela u Prizrenu, gradu odakle je i sama poticala. To se dogodilo kada je Drita shvatila da postoji udruženje pod nazivom „Hendikos“ koje se bavilo zaštitom prava osoba sa invaliditetom.
Obilazila je od vrata do vrata žene sa invaliditetom koje tokom života nisu imale priliku da napuste naselje u kome su živele. Ona im je omogućila da vide Kosovo.
„Sećam se godine 2000. kada sam napravila jednodnevni obilazak Kosova. Upoznala sam jednu ženu u njenim pedesetim godinama, a kada smo stigli u Prištinu nakon obilaska Peći, Dečana, Prekaza i naposletku Prizrena, njene reči su bile: „Čak i ako umrem sada, ne želim ništa drugo, jer u svom životu nisam videla ništa osim svog naselja.““
U toku svog kontinuiranog aktivizma, Drita, žena koja je bila neumorna u svojim naporima, osećala je da se glas žena s invaliditetom ne čuje dovoljno. Stoga je 2012. godine osnovala organizaciju „Shpresa dhe Ndërtesa“, nevladinu organizaciju koja je pomagala osobama s invaliditetom da se integrišu u društvo.
Takođe je bila uključena u inicijative koje su imale za cilj promovisanje međuetničkog dijaloga i pomirenja na Balkanu, kroz svoj rad sa Balkanskom mrežom za lokalnu demokratiju i Evropskim ženskim lobijem.
Kao priznanje njen svoj doprinos promovisanju ljudskih prava i socijalne pravde, Vukšinaj je dobila mnoge nagrade i priznanja, uključujući međunarodnu nagradu „Žene hrabrosti“ SAD-a 2019. godine. Drita Vukšinaj bila je poznata po svom radu na promovisanju ljudskih prava, ženskih prava i socijalne pravde ne samo na Kosovu već i u regionu Balkana.
Kroz svoju organizaciju, bila je članica Mreže žena Kosova, a osoblje MŽK-a imalo je čast i zadovoljstvo što su imali članicu poput Drite Vukšinaj. Kroz Mrežu je omogućila mnogim ženama s invaliditetom da se uključe u aktivizam. Oni koji su poznavali Dritu će je zauvek pamtiti kao hrabru i odlučnu ženu koja je neumorno radila kako bi stvorila prostor i pružila prilike drugim ženama za ostvarivanje prava žena, uključujući i svoja.
Drita Vukšinaj je rođena 10. marta 1954. godine, a preminula je 9. marta 2016. godine u Prizrenu, svom rodnom gradu.
