Tokom ovog meseca, Zoran Vukotić́ je osuđen na 10 godina zatvora zbog zbog počinjenja zločina seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Ovo je prvi slučaj da je lokalni sud na Kosovu nekoga osudio za takav zločin.
Tužiteljka u ovom predmetu, Drita Hajdari, koja se pomno bavila ovim slučajem i sastala se sa žrtvom, govori za Mrežu ženu Kosova (MŽK) o tome kakvo je to iskustvo bilo, o njenom doprinosu izricanju kazne Vukotiću, kao i važnosti prijavljivanja seksualnih zločina i da se krivci kazne.
Dve decenije nakon rata, jedno lice osuđeno za seksualni zločin
Na početku našeg razgovora, Hajdari podseća da je čak i više od dve decenije nakon završetka rata na Kosovu, uprkos prisustvu i funkcionisanju dve moćne misije za vladavinu prava na Kosovu,
UNMIK i EULEKS, ratni zločini su glavni problem kosovske pravde.
„Prihvaćanjem prvih predmeta suočili smo se sa vrlo ozbiljnom situacijom i mnogim izazovima u oblasti ratnih zločina, ali s nadom i odlučnošću da se svi ovi problemi i prepreke prevaziđu i da se ratni zločinci privedu pred lice pravde“, kaže Hajdari.
Ratni zločini su krivična dela koja su navedena kao zločini protiv čovečnosti, definisana ne samo u Krivičnom zakoniku Kosova, već́ i međunarodnim humanitarnim pravom.
„Među ratnim zločinima, seksualno nasilje po prirodi je jedan od najtežih zločina koje ljudsko biće može doživeti“, rekla je ona.
„Ove zločine počinili su pripadnici srpskih vojnih, policijskih i paravojnih formacija, u najbrutalnijim i najponižavajućim oblicima. […] ”
Sastanak sa žrtvom i Vukotićeva kazna
Na osnovu svega ovoga, Hajdari tvrdi da je postupak u slučaju Vukotić́ shvatila kao zakonsku dužnost tužioca, ali i kao ljudsku odgovornost.
Dalje, ona takođe iznosi iskustvo susreta sa preživelom.
„Na prvom susretu sa žrtvom pokušala sam da izgradim poverenje i pravnu podršku. Od početka sam vodila računa o zaštiti njenog identiteta kako bih izbegla moguće posledice stigme. Objasnio sam preživeloj da ona nije kriva za ono što se dogodilo. […]“, kaže Hajdari.
Hajdari je sprovela ispitivanje žrtve u prostorijama organizacije za ženska prava, gde je bila podvrgnuta tretmanu od strane profesionalne ekipe. Tako je žrtva pošteđena odlasku u tužilaštvo, kao i od mogućeg pritiska.
Na sudu je postupak vođen bez prisustva javnosti, gde je preživela svedočila, u prisustvu njenog advokata i predstavnice ove organizacije.
„Kao tužiteljka u ovom predmetu, pružila sam sudu relevantne dokaze koji su dokazali da je počinjen zločin protiv ove žrtve i ko je počinilac zločina“, rekla je Hajdari.
S obzirom na način na koji je seksualno nasilje počinjeno tokom rata i večne posljedice ovih zločina, tužiteljka Hajdari smatra da ova kazna može samo delimično nadoknaditi bol i patnju preživelih.
„Visinu kazne ne određuje tužilaštvo već́ sud, pa smatram da bi prilikom izricanja kazne sud trebao proceniti sve okolnosti koje prema zakonu utiču na odmeravanje kazne za počinjeno krivično delo“, dodaje Hajdari, dok govori o kazni.
Ne ćutiti o seksualnim zločinima
Verovatno se možemo složiti da ne postoji kazna koja može nadoknaditi ovo bolno iskustvo, a opet, uspostavljanje pravde nakon dve decenije može preživelima seksualnog nasilja omogućiti da slobodnije dišu.
U ovom delu razgovora Hajdari pokazuje koliko je važno da se za takvi zločini gone, kažnjavaju i time seksualno nasilje prepozna kao strategija koja se koristila tokom rata – a ne da ostanu među najtišim zločinima u našoj zemlji.
„Još uvek nema stvarnih statističkih podataka o broju preživelih seksualnog nasilja. Za neke zrtve se već́ zna, za neke sigurno se nikada neće znati, jer nisu spremne i odbijaju da se suoče sa prošlošću, iz straha i stigmatizacije u društvu i porodici“, kaže ona.
Prema Hajdari, ovim ženama je potrebna puna podrška, prvenstveno od porodice i društva u celini.
„Ono što se dogodilo nije krivica žrtve. Ono što im se dogodilo bilo je deo neprijateljske strategije za okupaciju teritorije, za etničko čišćenje, a posebno mržnju i ponižavanje prema ženama“, kaže Hajdari.
„Na ovaj način, žene se mogu osećati slobodnije i sigurnije da svedoče. Garantuje im se puna pravna zaštita u neotkrivanju identiteta“, podsetila je Hajdari.
Na kraju, s obzirom na to da je Mreža žena Kosova neprekidno činila napore da prepozna i poštuje preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, i što ima širok krug, uključujući organizacije članice koje su radile u ovom pravcu, Hajdari daje poruku preživelima seksualnog nasilja i važnosti za njih da govore i svedoče o svojim iskustvima.
„Zločin je zločin i mora se kazniti, pre ili kasnije. Kao što je poznato, ova krivična dela ne zastarevaju, pa stoga nikada nije kasno da se ovi slučajevi iznesu pred pravosudne vlasti, da se ispune naše moralne i zakonske obaveze prema preživelima, kao i da se sankcionišu počinioci ovih krivičnih dela.“ kaže Hajdari dok završava razgovor sa MŽK.
Podsećamo da je u ovom slučaju doprinela organizacija članica MŽK, Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KCRŽT). Pročitajte OVDE reagovanje KCRŽT o kazne Vukotića.
*****
Slični članci:
MŽK poziva na priznavanje i poštovanje preživelih seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu
GSRR poziva na specijalizovane usluge za rešavanje seksualnog nasilja i podršku žrtvama nasilja
