Umetnici veličine Marie Kraje retko dolaze u albanski umetnički svet. Ona je simbol albanske muzičke umetnosti, jedna od najistaknutijih u ovom žanru. Gde god je dala svoj doprinos, kao u interpretacijama popularnih pesama, virtuoznosti operskog vokala, pa i na polju pedagogije i poučavanja mladog naraštaja sa strašću za pesmom, davala je dala sebe dušom i telom, punovremeno i velikim srcem.
„Kada sam bila mala, otac me je pitao da li želim da budem učiteljica ili pevačica. I rekla sam mu pevačica jer sam mislila da znam da pevam. Rekao mi je da treba da završiš školovanje za pevačicu i ko zna, možda i kod nas jednog dana možeš da pevaš u operi“, pričala je Marie Kraja u intervjuu emitovanom 1974. godine na Radio televiziji Priština.
I očevo predviđanje se obistinilo. Marie Kraja je postala prva albanska operska pevačica, koja je igrala u prvoj albanskoj operi „Mrika“.
Marie Kraja je rođena u Zadru u Dalmaciji 1911. godine. Sa 6 godina njena porodica se preselila u Skadar.
Visoke studije pevanja završila je na Konzervatorijumu u Gracu u Austriji, 1930-1934.godine. Njena prva aktivnost bila je na „Večeri nacija“ u Beču gde je Marie predstavljala Albaniju sa interpretacijom dve popularne pesme „O slavuje, jadni slavuje“ i „Cvetajte, o cvetovi cbetaje“.
„U Beču sam na susretu nacija, pored stranih pesama, otpevao i dve albanske pesme koje su tada ostavile veliki utisak. O tome se dobro govorilo i u tadašnjoj štampi. Ove godine u Gracu sam pevala na otvaranju sale „Mocart”. Onda sam se, oduševljena, vratila u domovinu“, rekla je Marie Kraja.
U Albaniji je njena aktivnost započela 1934. godine zajedno sa pijanistom Toninom Guraziuom, na koncertu u Tirani. 1938. godine, iako nastavlja gustu koncertnu aktivnost, počinje da radi kao nastavnica muzike u Institutu „Kraljica majka“, zatim na Radio Tirani i Umetničkom liceju 1946. godine. Zatim otvaranjem Visokog instituta umetnosti Maria počinje da drži predavanja i od otvaranja Pozorišta Opere i Baleta, pevala je od prve premijere ove ustanove i bila je jedna od prvih solista ovog Pozorišta.
Ni nakon penzionisanja nije odustala od nastavne delatnosti.
Marie Kraja je donela novu tradiciju pevanja u Skadar zajedno sa drugim progresivnim ženama u muzici kao što je Tefta Tashko Koço.
Međutim, njena aktivnost i van Albanije je gusta i bogata gde, između ostalih, odlazi na velike scene država Italije, Austrije, Nemačke, Kine, Koreje, Nemačke, Italije, Čehoslovačke, Mađarske, Bugarske, bivšeg Sovjetskog Saveza.
Ne odvajajući se od narodnih pesama, Marie Kraja je proučavala dela Šumana, Šuberta, Vebera, Betovena, Mocarta, Štrausa, Baha itd., piše publicista Albert Vataj.
Ipak, njena velika strast bila je zbirka narodnih pesama, gde se izdvaja 300 narodnih pesama, posebno sa severa Albanije, sakupljenih iz gradova Peć, Đakovica, Skadar, Korča, Berat, Elbasan, Tirana itd., koje su sačuvane u instituciji Radio Tirane kao fond albanske kulturne baštine.
Maria je imala i peripeciju u odnosu na komunistički sistem gde je bila na meti kao eksponent koji je došao kako se govorilo u to vreme sa „lošom biografijom“ gde se mislilo da je njena porodica imala veze sa eksponentima nacizma kako bi se pronašao način da se razapne umetnički, i način da bude ocrnjena.
Ipak, uvek je u srcu javnosti ostala je kao ponos albanske pesme i vrhunskog profesionalca, svetskog ranga, u načinu interpretacije.
O narodnoj umetnici Marie Kraji napisano je mnogo članaka, eseja i ocena različitih autora. Muzikolog i muzički kritičar Spiro Kalemi, autor monografije o Marie Kraji piše:
„Maria je kroz pesmu uspela da otkrije dinamiku građanskog života, istakla je različite društvene motive, pogled na svet jedne epohe, pa čak i ukuse određene sredine, kako su oni verno odraženi u ovim pesmama, istovremeno način na koji je koristila tehniku pevanja i glasa, stvorila je harmonično poravnanje među poetičkim i muzičkim elementima pesme“, rekao je Kalemi.
Dok predavač i istraživač Ferid Bala, u „Skadarske pesme i pevači“, Skadar, 2014, piše: „Po našem mišljenju, Marie Kraja je narodne pesme izvukla iz uže porodične publike i dovela ih u otvorena koncertna okruženja, bliska javnosti svih uzrasta i polova. Prevazilazeći vokalna ograničenja običnih zabavnih pevača i izbegavajući preterivanja mnogih profesionalnih umetnika u smislu fraziranja i gustine upotrebljenog glasa, Marijin odmeren i precizan način pevanja postao je primer drugima. Razlozi zbog kojih su se ove pesme u izvođenju Marie Kraje oduprele vremenu u velikoj meri su povezani sa dva faktora, sa vrednošću same pesme i drugo sa načinom njihove interpretacije Marie Kraje“, kaže on.
Za svoju dugogodišnju umetničku delatnost, Marie Kraja je odlikovana raznim priznanjima, titulama, ordenima i medaljama. 1961. godine među prvima je dobila visoki orden „Narodna umetnica“. Iako su godine prošle, Marie Kraja ostaje simbol albanske muzike. 1986. godine, povodom 85. rođendana, odlikovana je ordenom „Veliki majstor rada“. U okviru ovog uvažavanja dela i imena ove velike umetnice je i Međunarodni operski festival „Marie Kraja“, koji je uspešno održao svoju 19. ediciju u maju ove godine.
Marie Kraja umrla je u Tirani 21. novembra 1999. godine.
