20 hiljada je približan broj seksualno zlostavljanih žena  tokom rata 1998-1999 na Kosovu. Patnje ovih žena nastavljaju se već dve decenije nakon završetka rata, jer se one stalno suočavaju sa stigmatizacijom od strane porodičnog i društvenog kruga.   

Da bi dodatno pomogle ovim ženama „Medica Kosova” u partnerstvu sa „Kolevkom osmeha“ za pet meseci su sproveli inicijativu „Korišćenje pristupa zasnovanog na zajednici i traumi za poboljšanje pristupa preživelih od seksualnog nasilja tokom rata tokom procesa priznavanja njihovog statusa“, uz podršku Fonda žena Kosova (FŽK) Mreže žene Kosova  (MŽK).  

Zahvaljujući ovoj inicijativi dveju organizacija  članica MŽK, imale su koristi 54 osoba iz opštine Đakovica, Dečane i Orahovac. Među njima, 44 žena iz ove tri opštine, kao i 10 predstavnika organizacija civilnog društva i institucija.  

19 žena prisustvovalo je sesijama za  tretiranje ratnih trauma, kao i 8 preživelih seksualnog nasilja pomognuto je u popunjavanju zahteva za priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata, dok 11 preživelih nastavilo je savetodavne sesije sve dok nisu postigle emocionalnu stabilnost sa procesom.   

Žene učesnice, aktivistkinje civilnog društva i predstavnici institucija zajedno su razradile teme kao što su:  uzroci i posledice seksualnog nasilja, trauma, uticaj traume emocionalno, psihološki i kognitivno, kao i izgradnja poverenja i poverljivosti. Jedan deo koji vredi pomenuti je upoznavanje učesnika sa Zakonom br. 04/L-054 o „Statusu i pravima palih boraca, veterana, pripadnika oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava i njihovih porodica“,  kao i priznavanje rada i  mandata komisije za priznavanje i verifikaciju statusa civilnih žrtava rata.  

Prava obrada ovih tema je pozdravljena od strane tri kategorije (preživele seksualnog nasilja, organizacije civilnog društva i institucije), grupe koje igraju vitalnu ulogu u ostvarivanju prava seksualno zlostavljanih žena tokom rata. Od posebnog značaja su utisci preživelih od seksualnog nasilja, dve od njih su izrazile sledeće:  

      „Da nije bilo savetovanja kako bi shvatili kako postupiti sa procesom, ja ne bih mogla da opišem svaki detalj svog traumatičnog događaja u obrascu zahteva. Osećala bih se još gore nego pre što sam se prijavila“ , 

     „Nisam mislila da ću moći da podnesem zahtev za priznavanje ovog statusa a da ne ispričam celu moju priču pred Komisijom. Čak sam i mislila  da će biti kamera koje bi snimale moju priču“. 

 Direktorka Medica Kosova, Veprore Shehu (Veprore Šehu) podelila je sa javnošću napredak ovog projekta putem programa na lokalnom radiju u Đakovici. Ovom prilikom je pozvala da porodice i zajednica podrže preživele žrtve seksualnog nasilja. Procenjuje se da je ovaj program podizanja svesti dostigao oko 1800 slušalaca iz pomenutih regiona.  

 Pored žena, Medica Kosova i Kolevka osmeha takođe su održali sastanke sa Kancelarijom za rodnu ravnopravnost opštine Đakovica i odeljenjem za porodice stradalih, ratnih invalida u opštini Đakovica, gde su se zalagali za tretman i pomoć koja se treba pružiti preživelima seksualnog nasilja tokom rata.  

   „Mislio sam da znam puno o efektima traume od seksualnog nasilja, kao i o tome kako možemo da usmerimo preživele da dobiju potrebnu pomoć. Ova obuka me je naučila kako da uravnotežim svoju zelju za podrškom pravim pristupom da ne bih njima [preživelima]  ucinio  više štete”, rekao je predstavnik Kancelarije za rodnu ravnopravnost, Đakovica.  

U martu 2014. godine Skupština Republike Kosovo  usvojila je izmene zakona br. 04/L-054 o „Statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK, civilnih žrtava i njihovih porodica“ za priznavanje i uključivanje statusa civilnih žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Statusi daje pravo 20 hiljadama žena na Kosovu na mesečne penzije i druge beneficije propisanim zakonom. Nacionalni savet za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu , koji je 2014. godine osnovala bivša predsednica Atifete Jahjaga, razvio je  potrebno zakonodavstvo i podzakonske akte.  

U 2017., Vlada Kosova je ovlastila Medica Kosova i tri druge ženske organizacije da predstavljaju preživele u priznavanju njihovog statusa,  obezbeđujući potrebnu stručnu i tehničku podršku u popunjavanju i dostavljanu formulara za prijavu pred Komisijom Vlade.   

Kroz ovu podršku dvema organizacijama članica, MŽK je nastavila dugotrajne napore za priznavanje i poštovanje preživelih seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.   

Ova inicijativa je podržana od Fonda žena Kosova (FŽK) i Mreže žena Kosova (MŽK), kao i financirana je od Austrijske agencije za razvoj (ADA).