Fondacija Kvinna till Kvinna i Evropski ženski lobi (EWL) 5. novembra bili su domaćini onlajn diskusije o uticaju i odgovoru na Covid-19 u zemljama Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana (ZB).
Ristin Tomason (Thomasson), regionalni menadžer za Zapadni Balkan, fondacija Kvinna till Kvinna opazio je da je 2020. trebalo da bude ključna godina za rodnu ravnopravnost na globalnom nivou, sa 20. godišnjicom Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 o ženama, miru i bezbednosti i usvajanjem od strane EU Strategije za rodnu ravnopravnost i predstojećeg Akcionog plana za rodnu ravnopravnost Plan III.
„Međutim, ova godina će, nažalost, biti upamćena više po pandemiji Covid-19, koja je više zemalja zatekla nespremne i izazvala teške ekonomske posledice“, rekla je ona. „Iako se pandemija proširila na sve države, COVID-19 nije izjednačivać, kao što su neki rekli; u stvari, ona je doprinela pogoršanju već postojećih nejednakosti.“
Nicole Farnsworth, direktorica programa i glavna istraživačica u Mreži žena Kosova (MŽK) bila je među govornicima, koja je podelila iskustva organizacija za ženska prava (ŽOCD). Preporučila je da EU osigura da njena finansijska podrška ZB kao odgovoru na pandemiju koronavirusa, uključujući Sledeću generaciju članica EU i Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan uzme u obzir često različite potrebe žena i muškaraca.
„Organizacije za ženska prava bile su u prvim redovima za rešavanje široko rasprostranjene rodne neravnopravnosti koja postoji u zemljama Zapadnog Balkana. Mogli smo videti da su se pre pandemije COVID-19 organizacija za ženska prava suočavale sa preprekama u obezbeđivanju finansijske podrške. Izveštaj koji su nedavano objavile organizacije za ženska prava u regionu Gde je novac za ženska prava , jasno opisuje velike finansijske potrebe grupa za ženska prava.“
Ovu publikaciju koju su lansirale fondacija Kvinna till Kvinna, MŽK i druge organizacije za ženska prava u septembru 2020., pruža informacije o trendovima finansiranja koji se odnose na rodnu ravnopravnost i finansijsku podršku organizacijama civilnog društva za ženska prava(OCDŽ) na Zapadnom Balkanu (ZB), identifikujući potrebe OCDŽ.
Farnsvort je naglasila ključnu važnost rodne analize, integrisanja rodne perspektive i upotrebe pokazatelja za merenje napretka ka rodnoj ravnopravnosti, zahtevajući da ih EU učini obaveznim za sve programe koje se odnose na Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) III, u okviru Instrumenta o susedstvu, razvoju i međunarodne saradnje i sve spoljno finansiranje EU u vezi sa rešavanjem problema Covid-19.
„Samo pomoću njih možemo da pratimo i vidimo kako se ostvaruju ženska prava“, rekla je ona.
Organizacije za ženska prava ponudile su svoje partnerstvo, ekspertizu i saradnju u podršci naporima EU da osiguraju da Evropska komisija i vlade ZB primenjuju rodno osetljiv pristup, adresirajući različite potrebe i uticaj krize na žene i muškarce i doprinoseći smanjenju nejednakosti u regionu.
Među ostalim govornicima na ovom događaju bili su: Maida Omerćehajić, pravna savetnica, Prava za sve, Bosna i Hercegovina; Danilo Ćurčić, koordinator programa, Inicijativa A11, Srbija; i Aslihan Tekin, predstavnica EU za Koordinaciju i EWL za Tursku – Avrupa and Kadin Lobisi Turkiye Koordinasyonu.
Kliknite OVDE da biste pogledali prenos ovog događaja.
