Usvojena 2022. godine, Strategija obrazovanja 2022–2026. predstavlja jedan od ključnih dokumenata politika Kosova za poboljšanje pristupa kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima. Tokom procesa javnih konsultacija, Mreža žena Kosova (MŽK) je uputila detaljne komentare sa ciljem jačanja rodne perspektive Strategije i obezbeđivanja veće uključenosti žena i marginalizovanih zajednica u obrazovni sistem.

Preporuke MŽK-a bile su usmerene na poboljšanje rodno osetljivog jezika, povećanje vidljivosti iskustava devojčica u obrazovanju i tretiranje prepreka sa kojima se suočavaju deca iz ranjivih zajednica, posebno romska, aškalijska i egipćanska deca. Kroz svoje komentare, MŽK je naglasila da obrazovne politike treba da prepoznaju način na koji rodne uloge, društvene norme i ekonomske nejednakosti različito utiču na pristup obrazovanju žena, muškaraca, devojčica i dečaka. Oko 50% komentara MŽK-a odraženo je u konačno usvojenoj verziji, doprinoseći inkluzivnijoj Strategiji.

Na primer, MŽK je preporučila upotrebu rodno osetljivije i sociološki tačnije terminologije u celom dokumentu, predlažući korišćenje izraza kao što su „žene/muškarci“ i „devojčice/dečaci“ umesto „ženski/muški“. Ova preporuka je u potpunosti uključena u konačnu verziju Strategije.

MŽK je takođe istakla značaj prikupljanja i predstavljanja podataka o obrazovanju raščlanjenih prema rodu i etničkoj pripadnosti. U nacrtu Strategije, statistički podaci o napuštanju škole od strane učenika iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice nisu jasno pravili razliku između devojčica i dečaka. Nakon preporuke MŽK-a, konačna Strategija precizira da je među 67 učenika koji su napustili školu bilo 28 devojčica i 39 dečaka. Ova promena pomaže institucijama da bolje razumeju kako rodne i društvene nejednakosti različito utiču na ishode u obrazovanju, podržavajući kreiranje politika zasnovano na dokazima.

Dalje, MŽK je predložila sprovođenje dubljih analiza u vezi sa uključivanjem romske, aškalijske i egipćanske dece u obrazovanje u ranom detinjstvu i identifikovanje ekonomskih i društvenih faktora koji doprinose njihovom isključivanju iz obrazovnog sistema. Konačna Strategija je ojačala svoj pristup praćenju politika usmerenih na povećanje upisa i uključivanja dece iz ovih zajednica u obrazovanje, posebno u predškolsko obrazovanje, gde su i dalje nedovoljno zastupljena.

Iako nisu sve preporuke uključene, konačna Strategija obrazovanja odražava snažnije prepoznavanje rodne ravnopravnosti i socijalne uključenosti nego prvobitni nacrt. Uključivanje preporuka MŽK-a doprinosi tome da obrazovne politike bolje odgovaraju stvarnosti sa kojom se suočavaju devojčice i marginalizovane zajednice na Kosovu.

MŽK se raduje nastavku pružanja svoje stručnosti u pravcu obrazovnog sistema u kojem sva deca, bez obzira na rod, etničku pripadnost ili društveno poreklo, imaju jednake mogućnosti za pristup kvalitetnom obrazovanju i ostvarivanje svog punog potencijala.