Dana 20. Januara, predstavnica Mreže Žena Kosova (MŽK), Nicole Farnwsorth, učestvovala je na sastanku radne grupe Evropske Unije (EU-a) o Rezoluciji Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (UNSCR) 1325 o Ženama, Miru i Bezbednosti u Briselu. Konsultacija EU-a je organizovana da odgovori sa posetom od Radhika Coomaraswamy i njene ekipe, koja prevodi Globalnu studiju UN-a o sprovođenju Rezolucije Saveta Bezbednosti 1325. Radna grupa je ljubazno stvorila prostor za komentare od predstavnika civilnih društva koji su prisustvovali na sastanku, uključujući MŽK. Konsultacija je bila fokusirana na nacionalne i regionalne: 1) prioritete i napretke vezano za agendu žena, mira i bezbednosti; 2) prepreke, praznine i iskrsle zabrinutosti i; 3) nedostajuće podatke i preporuke za Globalnu studiju. Podignuta pitanja od predstavnika MŽK-a su uključivali:

• Bezbednost žena: ne postoji dovoljno pažnje na celokupno blagostanje i bezbednost žena u konfliktnim i post konfliktnim situacijama, koje mogu da doprinesu na nesigurnost i konflikt. To se treba odraziti u programiranju u Rezoluciji 1325 kao mera za zaštitu, sprečavanje i oporavak (npr. bolje programiranje o zdravstvenoj i ekonomskoj bezbednosti).
• Koordinacija između agencija UN-a i drugih aktera kao što su međunarodne organizacije je bila slaba. To je uključilo takmičenje i „rat za teritorije“, koja doprinosi na neefikasnost i neefektivnost u programiranju. Bili bi smo efektivniji i efikasniji sa boljom koordinacijom.
• Pravda i reparacije za učinjene zločine protiv žena, u posebnosti seksualno nasilje preostaje ne odraženo. Na Kosovu, to je zbog neuspeha UN-a i njihovog gubitka dokaza, koje čini pravdu teškom 15 godina kasnije. Žene i dalje traže pravdu i reparacije.
• Učešće žena u mirovnim pregovorima (npr. između Kosova i Srbije) ne mora da znači predstavljanje problema važne za žene. Osim ženskih diplomata koje su uključene u mirovnim procesima, žene u državi moraju takođe biti konsultovane i pitanja koja one podižu trebaju biti bolje odražena u pregovorima (npr. u slučaju Kosova, podignuta pitanja od žena, kao što su nestala lica i pravda za rodno zasnovano nasilje počinjeno tokom rata nisu adekvatno odražene).
• Adekvatan budžet mora biti izdvojen za rad, vezano za sprovođenje Rezolucije 1325.
• Upotrebljeni pokazatelji od EU-a odnosno UN-a, trebaju imati jasnije ciljeve i vremenske rokove za bolje nadgledanje sprovođenja.

Napomenuta dostignuća i najbolje prikazane prakse od strane 12 država članica EU-a, uključuju: napredak u ravnopravnijem učestvovanju žena i muškaraca u civilnim i vojnim operacijama; njihovo obučavanje; polno treniranje za visoki nivo/centralne vlasti; međunarodni samit o seksualnom nasilju i Međunarodni protokol o dokumentiranju i istraživanju seksualnog nasilja; početni rad u pravcu Ekonomskog osnaživanja žena; i „priča sa terena“ mirovnih snaga vezano o tome kako je treniranje polova pomoglo njima da bolje međusobno deluju i štite žene u konfliktnim situacijama.

Zabeleženi izazovi su uključili obezbeđivanje adekvatnijeg finansiranja za sprovođenje Nacionalnih akcionih planova (NAP-ova); merenje dugoročnog uticaja; nedovoljno jasnih pokazatelja (bez ciljeva i vremenskih rokova); uključivanje žena u mirovnim procesima i pregovorima; uzimanje u obzir raznovrsnost među ženama (intersekcionalnost) i odražavanje preko programiranja; povećanje učešća žena u mirovnim operacijama; odražavanje nekažnjavanja; obezbeđivanje olakšica i obeštećenja za osobe koje su pretrpele seksualno nasilje; nedovoljna podrška od službenika višeg nivoa, koje je neophodno za sprovođenje; dokumentovanje uticaja o uključivanju žena u mirovnim procesima, kao što postoje nekoliko primera (npr. jedino u Filipinima i Kolumbiji se pružaju primeri značajnog uključivanja žena); i da zemlje članice EU-a nisu jedino odgovorne za dostizanje rezultata jer to zavisi i od drugih.
Među datim preporukama UN-u, su bile: Sprovođenje Rezolucije 1325 treba biti adekvatno budžetirano od UN-a, i rodna pitanja se trebaju uključiti u svim budžetiranjima; i analize sukoba i snage, uključujući u ranim upozoravanjima, su važne kako bi obezbedili da su žene deo mirovnih procesa i kako bi ih uključili od početka.
Neke preporuke za EU su:

• EU treba da usvoji Međunarodni Protokol o dokumentaciji i istraživanju seksualnog nasilja u sukobu.
• Muški posrednici trebaju imati više obuka o polu i uključivanju.
• Obuka i bolje uključivanje medijuma uzimajući u obzir njihovu važnu ulogu u izveštavanju o mirovnim
  i bezbednosnim pitanjima. Korišćenje moderne tehnologije kako bi povećali svesnost o Rezoluciji 1325.
• Zemlje se trebaju konsultovati više sa ženama u regionima sukoba kada stvaraju svoje NAP-ove.
• Treba se posvetiti pažnja muškarcima i muškostima.

Idući unapred, nekoliko učesnika je primetilo korisnost u povezivanju rada oko Rezolucije 1325 sa drugim sličnim ciljanim agendama (npr. Peking +20, razvojna agenda nakon 2015 god. i novi predstojeći rodni akcioni plan EU-a). iako postoji interesa u povezivanju raznih pokazatelja vezano za ove agende u pravcu efektivnog izveštavanja, akcenat je stavljen na nerazbližavanje originalne namere i svrhe Rezolucije 1325. iako je važan, sama uloga polova se smatrala nedovoljnom; specifične akcije u pravcu promovisanja polne ravnopravnosti su takođe potrebne.

Razmatranje visokog nivoa UN-a, koji će se održati u 2015 god., „proceniće napredak na globalnom, regionalnim i nacionalnim nivoima u sprovođenju Rezolucije 1325“. Izvršna Direktorka Igballe Rogova je članica Savetodavne grupe visokog nivoa za studiju. Metodologija će uključiti konsultacije, uključujući razne aktere u područjima zahvaćenim sukobom, naročito studije o pitanjima od interesa; input od država UN-a; i anketa civilnog društva od strane Globalne Mreže ženskih gradioca mira. Izveštaj neće uključivati „imenuj i posrami“, nego najbolje prakse. Dok će autori diskutovati oblasti koje imaju potrebe za poboljšanje, oni imaju za nameru da izveštaj bude unapred gledajući. Više informacija o studiji možete pogledati ovde.