Budući da Vlada Kosova nije uzela u obzir integraciju rodne perspektive u merama preduzetim protiv COVID-19,  važnost rodne analize koja bi mogla da identifikuje različite potrebe žena i muškaraca tokom ove epidemije, različite načine uticaja COVID-19, a koji bi informisali dugoročne i kratkoročne javne politike, bilo u ekonomskom, zdravstvenom ili socijalnom pogledu, Mreža žena Kosova poziva vladu da hitno sprovede sledeće preporuke:  

Za Vladu Kosova:  

• Hitno sprovesti sveobuhvatnu rodnu analizu radi informisanja i usmeravanja daljih vladinih mera. Državni strateški planovi i preventivne mere protiv COVID-19 treba da se zasnivaju na rodnoj analizi, uključujući ex ante procenu rodnog uticaja, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i međunarodnim zakonodavstvom, uzimajući u obzir rodne uloge, nejednaku podelu odgovornosti u brizi između žena i  muškaraca i drugih pitanja koja proizilaze iz ovoga. Procena rodnog uticaja osigurala bi da će sledeće preduzete preventivne i ublažavajuće mere baviti i teretom neplaćenog ženskog rada  i povećanjem opasnosti od izloženosti rodno zasnovanom nasilju. Zaista je potrebna procena rodnog uticaja kao deo Analize regulatornog uticaja (ARU), koju vlada  mora da primeni kad kod se neki novi regulatorni okvir predloži, izradi ili proceni1.  
• Uključiti više žena u izradi planova i politika za borbu protiv virusa COVID-19 i u predlaganju kratkoročnih ili dugoročnih mera, posebno u pogledu socijalne zaštite, zdravlja i rodno zasnovanog nasilja. Uključivanje više žena na vodećim pozicijama i onih koji su deo zdravstvenog sistema u komisijama i procesima donošenja odluka pomaže u srazmernom rešavanju potreba žena i devojaka iz svake zajednice, istovremeno takva praksa je u skladu sa Rezolucijom 1325 Saveta bezbednosti UN o uključivanju žena u procese donošenja odluka, sprečavanju sukoba i izgradnji mira2. 

Za Ministarstvo ekonomije, zapošljavanja, trgovine, industrije, preduzetništva i strateških investicija i Ministarstvo zdravlja:  

• Uključiti posebne mere i stalne napore u srednjoročne mere za identifikaciju kršenja prava koja se odnose na neformalnu ekonomiju,  adresirati potrebe žena u ovom sektoru, i osigurati da žene imaju pristupa i koristi od šema finansijske podrške privatnog sektora.   
• Adresirati teret neplaćenog rada žena posebnim merama koje se odnose ne pružanje socijalne pomoći, psiho-socijalnih usluga i medicinsko-higijenskih usluga.  
• Nadgledati kršenje radnih prava u privatnom sektoru, posebno u esencijalnim sektorima gde su žene najviše zastupljene, kao posledica produženog radnog vremena bez dodatnog plaćanja.  

• Priznati neplaćeni rad na brizi kao deo ekonomskog sistema, kako je predviđeno članom 18 Zakona o rodnoj ravnopravnosti3 naročito tokom formulisanja i primene makroekonomskih politika i mera kao odgovor na pandemiju. Ovo se može učiniti modifikovanjem odsustva i podsticanjem da se ono deli između dva roditelja ili omogućavanjem da žene dobiju javne provizije za brigu o deci i starijim osobama. Takvu praksu treba primeniti posebno u osnovnim sektorima, gde je rad u toku i deci ili starijim osobama se preti da ostanu bez odgovarajuće nege.  
• Redovno prikupljati podatke razvrstane po rodu, kako bi se bolje razumelo kako su žene i muškarci različito pogođeni ovim virusom, ne samo u kontekstu infekcije, već i u ekonomskom aspektu, aspektu podele odgovornosti nege i da se pokaže  stopa porasta porodičnog nasilja. Takve informacije bi trebalo da koriste relevantna ministarstva i opštine prilikom sprovođenja nacionalnog plana reagovanja. Prethodne konsultacije sa organizacijama koje imaju ekspertizu o pitanjima rodne ravnopravnosti su od značaja i kao takve, preporučuju se i u okviru nacionalnog plana reagovanja4.    
• Integrisati potrebe medicinskih sestara i lekara u svaki strateški plan koji se odnosi na borbu protiv COVID-19. Osigurati da su medicinskim sestrama i lekarima ženama, kao i ženama  drugih zanimanja u zdravstvenom sistemu ispunjene osnovne higijenske i sanitarne potrebe, uključujući i obezbeđivanje menstrualnih proizvoda i sanitarnih salveta. Osigurati da su dovoljno opremljene da održavaju ličnu higijenu i da budu zaštićene dok služe na prvoj liniji fronta zdravstvenih usluga.  

Preporuke u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem:  

• Dati prednost uslugama za sprečavanje i odgovor na rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici usred pandemije COVID-19, uključujući održivo finansiranje  da se pokriju bilo koji dodatni troškovi za organizacije civilnog društva, skloništa i dnevne centre koji služe žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Osigurati da ovi centri imaju dovoljno medicinskih, higijenskih i sanitarnih sredstava.   
• Razviti protokol procedura koji se treba slediti u tretiranju žena koje zbog infekcije ne mogu biti primljene u takve centre, uključujući bezbedan karantin i pristup testiranju. Obezbediti psiho-socijalni tretman žrtava rodno zasnovanog nasilja, čak i virtualno.   
• Odrediti mere koje treba da se preduzmu u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem i osigurati kontinuirani rad zaštitnika žrtava i spremnost policije da hitno postupa sa slučajevima nasilja. Informisati javnost o kontinuitetu rada ovih institucija i gde mogu da pristupe podršci.  
• Osigurati da zdravstveni radnici imaju rodno osetljiv odgovor na slučajeve rodno zasnovanog nasilja koje mogu biti povezane ili pogoršane pandemijom. Prvi koji reaguju trebaju biti obučeni da znaju kome je potreba dodatna nega ili koga treba dovesti u centre za tretman.  

 Za Ministarstvo finansija:  

• Preispitati srednjoročni budžet koristeći najbolje principe rodno odgovornog budžetiranja  i nalaze procene rodnog uticaja, kao što je predviđeno Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Razmotriti različite potrebe žena i muškaraca.   

Za strane donatore na Kosovu  

• Osigurati da se sva sredstva EU programiraju i distribuiraju na osnovu ex ante procene rodnog uticaja i uključujući rodno integrisanje; svi programi takođe trebaju uzeti u obzir principe rodno- odgovornog budžetiranja.  

• Osigurati da srednjoročno programiranje uključuje posebne mere koje se odnose na socijalnu i ekonomsku zaštitu žena, kao marginalizovanu grupu, kako je prvobitno navedeno u deklaraciji EU o planiranu i raspodeli ovih sredstava.   

Pročitajte OVDE kompletnu analizu MŽK.