Danas, 23. decembra 2020. godine Mreža žena Kosova (MŽK) je predstavila online izveštaj „Pandemija ne poznaje rod“? Rodna fiskalna budžetska analiza: Reakcija Vlade Kosova na pandemiju COVID-19 iz rodne perspektive“.  

Izveštaj analizira obuhvatnost rodne perspektive u reakciju Vlade na pandemiju i obuhvata period od marta do oktobra 2020. godine. Ovaj izveštaj pruža sliku o pandemiji i njenim efektima na žene i muškarce na Kosovu, identifikujući njihove različite potrebe. Takođe, izveštaj razmatra rokove reagovanja Vlade na COVID-19, ocenjuje rodnu odgovornost vladinih programa i budžetskih raspodela, i trudi se da razmotri početni uticaj mera iz rodne perspektive. Među ključnim preporukama za Vladu su:  

• Da sprovedu ex ante obaveze kako bi se ocene rodnog uticaja koristile radi informisanja planiranja programa, kako bi se obuhvatile potrebe žena i muškaraca u svim merama koje tretiraju COVID-19.  
• Da se izvrši ex-post ocena rodnog uticaja na sve mere koje su povezane sa COVID-19. 
• Da se investira u polnu ravnopravnost, jer dokazi iz sveta pokazuju da investicije donose bitne koristi za jednakost i ekonomiju.  
• Specifičnije, da se razmotri plan ekonomske obnove, kako bi se dala prednost investicijama u socijalnu infrastrukturu: zdravstvena zaštita, obrazovanje, usluge nege, socijalne usluge za lica koja dožive nasilje, zaštita životne sredine.  

• Da se investira u ekonomiju zaštite, kao što su: hiljade novih radnih mesta; više poslova za žene; poboljšanje obrazovnih rezultata dece; transformisanje rodnih normi u ranoj edukaciji; i doprinos rodno jednakom i stabilnom ekonomskom porastu i povećanju državnih prihoda.  
• Za kompanije koje dobijaju subvencije, da se obuhvate dužnosti javnih nabavki u vezi sa pravima radnika.  
• Da se obezbede fondovi za sveobuhvatne usluge sprečavanja i rehabilitacije u vezi sa nasiljem po rodnom osnovu, obuhvatajući i rehabilitaciju izvršioca dela.  
• Da se dodele izvori za zapošljavanje više inspektora rada i inspektora za porez s ciljem povećanja prihoda iz prikupljanja dobitaka od novčanih kazni za firme koje su povredile zakon.  
• Da se razmotri sistem oporezivanja iz rodne perspektive, kako bi se identifikovale izmene u sistemu poreza koje mogu da poboljšaju prihode socijalnih službi i da snize porez za najugroženije.  

• Poboljšanje saznanja i kapaciteta finansijskih službenika u rodno odgovornom budžetiranju; sprovođenju Zakona o ravnopravnosti polova u procesima javnih nabavki, na osnovu Zakona o nabavkama, posebno afirmativne mere; kao i obuhvatanje KPR-a u budžetske procese.  

MŽK preporučuje Skupštini Kosova da pre usvajanja zakona zatraži procenu rodnog uticaja kao dela procene regulatornog uticaja. Specifičnije, da obezbedi rodno odgovorno zakonodavno razmatranje budžeta i revizija; kao i da prati troškove koji imaju veze sa COVID-19 iz rodne perspektive.  

Predstavljanje ovog izveštaja je ujedinilo predstavnike kosovskih institucija, međunarodnih organizacija, kao i organizacija civilnog društva za ženska prava.  

„Mislimo da je bitno da diskutujemo o tome šta je preduzela Vlada do danas, šta se može bolje uraditi u budućnosti u vezi sa tretiranjem različitih potreba žena i muškaraca tokom pandemije i unapređenja polne ravnopravnosti“, rekla je izvršna direktorka MŽK-a Igballe Rogova. Ona je pojasnila bitnost koju ima predstavljanje izveštaja u vreme pre praznika, ističući činjenicu da će tako ovaj izveštaj moći da utiče na budžet za 2021. godinu kao i na mere Vlade u tretiranu COVID-19 ubuduće.  

A ministarka finansija Hykmete Bajrami je izrazila zahvalnost što je imala priliku da bude deo ove studije i ocenila ju je kao veoma bitnu.  

„S nestrpljenjem čekam da vidim nalaze i tumačenja MŽK-a u ovom izveštaju. Pandemija je izuzetno puno uticala na žene, što potiče iz njihove pozicije u društvu“, rekla je Bajramijeva dodajući da je pandemija nanela težak teret društvu. Ona je sa prisutnima podelila nekoliko koraka koje je preduzela Vlada, zajedno sa Agencijom za polnu ravnopravnost, obuhvatajući ovde i bitnu podršku centrima za negu dece.  

Dalje, predstavnice dve organizacije koje su podržale ovo istraživanje su diskutovale o bitnosti izveštaja u pravcu integrisanja rodnog budžetiranja u javne politike i u pravcu unapređenja rodne jednakosti uopšteno.  

„Polna ravnopravnost je ključna tačka za Evropsku uniju, međutim i za sve narode i regionalni razvoj. Pozivam sve da analiziraju ovaj izveštaj MŽK-a i njegove preporuke, kako bismo imali budžet koji obuhvata što više polnu ravnopravnost“, rekla je Mikaela Gronqvist rukovodilac Tima, reforma javne uprave/ upravljanje javnim finansijama, Kancelarija Evropske unije na Kosovu.  

A Sandra Horina, savetnica i predsedavajuća Austrijskom saradnjom za razvoj Kosova, se zahvalila MŽK-u na sastavljanju izveštaja kao i na pravoj reakciji na ovu temu u ovo vreme.  

„Takoše se zahvaljujem MŽK-u na poslu koji radi kako bi pomogla Vladi Kosova, kako bi Vlada Kosova postigla visoke standarde politika zasnovanih na polnoj ravnopravnosti“, rekla je ona.  

Dalje je i Mimoza Kusari-Lila, članova Parlamentarne komisije za budžet i transfere ocenila ovaj izveštaj.  

„Ovo je detaljna i sadržinska analiza MŽK-a o okolnostima koje su nastale širenjem pandemije COVID-19. Bitno je da postoji podrška projektima koji obuhvataju rodnu analizu i perspektivu“, rekla je ona.  

Ostali panelisti su bili: Rozafa Ukmeraj, generalna sekretarka, Ministarstvo odbrane (bivša generalne sekretarka Ministarstva lokalne samoupravo) i Saxhide Mustafa, zamenica izvršne direktorke Instituta Riinvest.  

Predstavljanje ključnih nalaza istraživanja i preporuka izvršila je Nicole Farnsworth direktorka programa i glavni istraživač, MŽK, koautorka izveštaja i Nerina Guri, istraživač, koordinatorka projekta, koautorka, MŽK. Ostale autorke ovog izveštaja su Naile Selimaj-Krasniqi, Ernera Dushica, Aurora Maxharraj u Lauren Hanna.  

MŽK je realizovala ovo istraživanje uz podršku Evropske unije i kao članicu Mreže za nadzor rodnog budžetiranja, koju podržava Austrijska agencija za razvoj i Švedska agencija za međunarodni razvoj.