Na osnovu nalaza iz istraživanja koje je realizovala Mreža žena Kosova (MŽK), primećuje se da građani, tužioci, predstavnici centara za socijalni rad, kao i policijski službenici, često, tokom tretiranja slučajeva nasilja u porodici, imaju tendenciju da krive žrtvu, ili da probaju da pomire porodice, čak i kada svi dokazi ukazuju na nasilje sa teškim fizičkim ili emotivnim posledicama.
Slično se dogodilo i u slučaju koji je prijavljen danas, 5. decembra, u članku na portalu Kallxo.com, u kojem se kaže da je nakon ročišta koje su pratili novinari, primećeno kršenje pravila Zakonika o krivičnom postupku. U ovom slučaju, sud u Gnjilanu- ogranak u Vitini, je suočio žrtvu nasilja u porodici sa njenim mužem, koji je vršio nasilje. Kao posledica tog preživljenog nasilja, žena o kojoj je reč zadobila je povrede, zbog kojih joj je bila potrebna lekarska nega. Pošto je njihov sin hteo da odvede žrtvu u lekarsku službu na lečenje, vršilac nasilja ga je sprečio, vršeći nasilje i nad njim. Vršilac nasilja, prema kazivanju iz članka, je major u Bezbednosnim snagama Kosova (BSK).
Prema istom izvoru, tvrdi se da je za osumnjičenog Tužilaštvo zatražilo pritvor od 30 dana, međutim u sudnicu je pozvana i žrtva „koja je u slučaju bez presedana u pravdi, zatražila da se njen muž ne uhapsi i zatvori“, kako bi ublažila situaciju, shodno tome i kaznu. Takođe, prema kazivanu portala Kallxo.com, koji su od početka pratili ovaj slučaj, rečeno je da je sudija u ovom slučaju Nexhat Aliu istakao da „… mi je nismo pozvali (žrtvu). Imala je ranije ročište zbog nasilja u porodici, mi joj nismo poslali poziv, želela je da dođe, želela je da govori i govorila je, ali mi joj poziv nismo poslali“, a kasnije izjavio „ona je njegova žena i mi ne možemo da razaramo porodicu, mi smo za to da se potrudimo da oni ponovo uspeju da budu zajedno“.
MŽK se slaže sa zaključkom portala Kallxo.com u kojem se kaže: „I nasuprot izjavama sudije, Zakonik o krivičnom postupku predviđa striktna pravila gde neovlašćenim licima nije dozvoljeno da učestvuju na ročištu za određivanje pritvora, obuhvatajući i žrtvu“. Tako je, shodno tome, sud trebalo da postupi po dužnosti i zakonskim odredbama, bez obzira na želju žrtva da učestvuje na ročištu.
MŽK dalje podseća Tužilaštvo u Gnjilanu, ali i bilo gde na Kosovu, da je u skladu sa Krivičnim zakonikom Kosova, u slučajevima nasilja u porodici, a pogotovu kada su to zločini koji obuhvataju lake telesne povrede, teške telesne povrede, uslove slične zatočeništvu, prisilan rad, silovanje i seksualni napad, kada se vrši u porodičnim odnosima, prema službenoj dužnosti, predviđeno gonjenje.
Među otežavajućim okolnostima koje bi trebalo da prate odluku u ovom slučaju, u skladu sa članom 70 KZK-a, treba se uzeti u obzir i činjenica da je vršilac nasilja pripadnik BSK-a. To bi se prema Krivičnom zakoniku Kosova trebalo uzeti kao otežavajuća okolnost, prema članu 70, tački 2.9, a ne da olakša sudski postupak za osumnjičenog, kao što je trenutno to slučaj.
MŽK poziva da Osnovni sud u Gnjilanu – ogranak u Vitini ovaj slučaj tretira u zakonskom okviru na snazi, i ponovo poziva organe pravde da stoje iza svojih zakonskih dužnosti i odgovornosti i da ne izazivaju ponovno žrtvovanje i pomirenje između lica koja su veoma opasna i njihovih žrtava nasilja. Dešavalo se da takve tendencije ka pomirenju dovedu do fatalnosti po život žena i devojaka, s toga je neophodna dodatna pažnja i dobra procena opasnosti u slučajevima nasilja nad ženama.
