Kvinna till Kvinna je 7. oktobra organizovala panel na forumu civilnog društva Svetske banke/MMF o ulozi Svetske banke u borbi protiv ekonomske rodne nejednakosti u zemljama pogođenim sukobima Domaćin događaja bila je Petra Totterman Anforff, generalna sekretarica fondacije Kvinna till Kvinna, koja je predstavila svoj izveštaj Osporavanje normi– Globalne priče o ekonomskom osnaživanju žena.
Panelisti su razgovarali o tome kako je COVID-19 pogoršao postojeće rodne nejednakosti, posebno u zemljama pogođenim krizom. Oni su naglasili potrebu za feminističkim oporavkom.
Članovi publike su postavljali važna pitanja panelistima, poput pitanja da li Svetska banka sprovodi ex-ante i ex-post procene rodnog uticaja da bi videla kako njene makroekonomske politike utiču na rodnu (ne)jednakost.
Nikol Farnsvort iz MŽK-a se nakratko uključila sa tri preporuke za Svetsku banku, koje proizilaze iz istraživanja MŽK-a i drugih organizacija za ženska prava na Kosovu i Zapadnom Balkanu. Glavne preporuke uključuju:
- Predstavnici Svetske banke treba više da konsultuju organizacije za ženska prava (ŽOCD) i pokrete u planiranju i sprovođenju intervencija.
- Svetska banka treba da snažno razmotri reviziju svojih modaliteta finansiranja kako bi bolje omogućila ugovaranje ŽOCD da pruža ekspertizu Svetskoj banci; i da odvoje dugoročne, fleksibilne grantove za podršku ŽOCD i pokretima, kao strateškim partnerima u podsticanju promena.
- Svetska banka treba da politički i finansijski podrži ŽOCD, kao eksperte, u korišćenju Dodatnog okvira za javnu potrošnju i finansijsku odgovornost (PEFA) za procenu rodno odgovornog upravljanja javnim finansijama u njihovim zemljama; treba da podrži zagovaranje ŽOCD za vlade da institucionalizuju rodno odgovorno budžetiranje u skladu sa PEFA rodnim okvirom; i mora da praktikuje ono što propoveda osiguravajući da svi programi koje finansira koriste rodno odgovorno budžetiranje, posebno budžetska podrška Svetske banke vladama.
Među učesnicima panela je bila Sofija Vrbaski iz fondacije Kvinna till Kvinna koja je govorila o ekonomskim nejednakostima na Zapadnom Balkanu u svetlu pandemije i o tome kako je regionalna koalicija za rešavanje rodne diskriminacije na radnom mestu koristila zagovaranje za rešavanje nejednakosti. Dr. Hana Brixi, globalna direktorica za rodna pitanja u Svetskoj banci, predstavila je kako Svetska banka gleda na svoju ulogu u podršci ženskom pokretu i ekonomskoj rodnoj ravnopravnosti u zemljama pogođenim sukobima. Xavier Devictor, menadžer za sukobe i nasilja u Svetskoj banci govorio je o tome kako Svetska banka radi na tome da ima dijalog sa organizacijama za ženska prava u zemljama pogođenim sukobima. Rula Asad, izvršna direktorica Mreže novinarki Sirije, govorila je o izazovima sa kojima se novinarke suočavaju radeći u Siriji i kako se Mreža novinarki Sirije bori protiv patrijarhalnih struktura u medijima.
MŽK je angažovana na rodno odgovornom budžetiranju od 2011. godine i deo je Mreže za nadzor rodnog budžeta (GBWN), preko koje OCD nadgledaju i podržavaju napore vlade da institucionalizuje rodno odgovorno budžetiranje na Zapadnom Balkanu i Moldaviji. MŽK je nedavno objavila „Pandemija ne poznaje rod”? Analiza rodnog fiskalnog budžeta: Odgovor Vlade Republike Kosova na pandemiju COVID-19 iz rodne perspektive, koja preporučuje korake ka feminističkom oporavku nakon COVID-19. MŽK je podelila ovaj i slične izveštaje OCD-a tokom ovog događaja, koji su dostupni na veb stranici GBWN. Mreža je takođe pratila napredak vlada Zapadnog Balkana u sprovođenju indikatora 5c1 cilja održivog razvoja o rodnom budžetiranju.
Istraživanje MŽK-a sa fondacijom Kvinna till Kvinna i drugim grupama za ženska prava u regionu, pod nazivom Gde je novac za ženska prava?, uključivalo je intervjue sa više od 241 različite grupe za ženska prava širom Zapadnog Balkana. Ono je pokazalo je da ŽOCD igraju ključnu ulogu u zagovaranju zakonskih i političkih promena zasnovanih na dokazima, obezbeđujući osnovne usluge koje ne pružaju države, i dosledno zalažući se za transformaciju društvenih rodnih normi. Ipak, one su veoma nedovoljno finansirane i potrebno im je dugoročno, fleksibilno, osnovno finansiranje za realizaciju svojih dugoročnih strateških intervencija ka transformaciji rodnih normi i doprinosa rodnoj ravnopravnosti.
