Rodna ravnopravnost je fundamentalna vrednost Evropske unije (EU), a EU je izjavila da „želi da muškarci i žene imaju jednaka prava“. EU planira da to postigne kroz svoju predstojeću Strategiju za rodnu ravnopravnost, koja je na javnim konsultacijama do 11. avgusta.

Danas je Mreža žena Kosova (MŽK) pružila svoj doprinos, naglašavajući da EU mora institucionalizovati integraciju rodne perspektive u političke procese, uključujući obezbeđivanje budžetiranja koje uzima u obzir rodnu ravnopravnost. EU takođe mora da obezbedi finansijsku podršku organizacijama za prava žena (OPŽ) i mrežama koje rade na unapređenju rodne ravnopravnosti, kao ključnim saveznicima i nadzornicima odgovornosti vlade.

U skladu sa utvrđenim međunarodnim najboljim praksama, uključujući i one koje je izneo Evropski institut za rodnu ravnopravnost, EU mora: 1) institucionalizovati procene uticaja na rod kako bi informisala SVE zakone, politike, strategije i akcione planove u SVIM oblastima/sektorima politike; 2) na osnovu ovih analiza, integrisati pažnju na unapređenje rodne ravnopravnosti u dokumente politika navođenjem jasnih ciljeva, indikatora i akcija; 3) koristiti rodno odgovorno budžetiranje kako bi se osigurala adekvatna budžetska raspodela za sprovođenje obaveza za unapređenje rodne ravnopravnosti, povezujući ciljeve sa jasnim raspodelama; i 4) pratiti i procenjivati napredak kroz korišćenje analiza uticaja na rod, kako bi informisala buduće politike, strategije i budžete.

EU posebno mora da obezbedi rodno odgovoran pristup sigurnosti u skladu sa svojim obavezama prema Agendi za žene, mir i sigurnost.

U razvojnoj saradnji, EU mora nastaviti da igra svoju ključnu ulogu u sprečavanju sukoba i autoritarizma, uz istovremeno promovisanje sigurnosti, demokratije, dobrog upravljanja, vladavine prava, pravde, socijalne zaštite i ekonomskog razvoja. Stoga, SVA spoljna delovanja, pomoć i razvojna pomoć MORAJU imati rodno odgovoran ili transformativan pristup sa jasnim ciljevima, indikatorima i budžetskim obavezama u Višegodišnjem finansijskom okviru EU. Organizacije, pokreti i mreže za prava žena, koji su trenutno ugroženi, ključni su saveznici EU; potrebna nam je podrška EU kako bismo nastavili da pružamo osnovne usluge i da držimo vlade odgovornim kroz napore nadzora i zastupanja. Namensko finansiranje mora biti izdvojeno za rad LOKALNIH organizacija za prava žena na unapređenju demokratije, pravde i dobrog upravljanja.

MŽK je preporučila da EU osigura da sve politike socijalne zaštite budu zasnovane na intersekcionalnoj analizi roda, da imaju jasne ciljeve usmerene ka rodnoj ravnopravnosti i da integrišu pažnju na potrebe specifične za rod, uključujući zaštitu od nasilja zasnovanog na rodu u skladu sa obavezama iz Istanbulske konvencije. EU mora da izdvoji odgovarajuća sredstva za usluge socijalne zaštite, posebno u vezi sa rešavanjem nasilja zasnovanog na rodu u skladu sa obavezama iz Istanbulske konvencije. U pogledu stanovanja, EU bi trebalo da osigura da države članice namene smeštaj za samohrane žene, majke i posebno žrtve nasilja zasnovanog na rodu, olakšavajuću rehabilitaciju i reintegraciju.

Generalno, MŽK je naglasila da unapređenje rodne ravnopravnosti mora biti integrisano u SVE oblasti politike EU, uključujući sigurnost i odbranu; pravosuđe i osnovna prava; ekonomska i finansijska pitanja (uključujući budžetiranje, trgovinu, fiskalnu i poresku politiku); obrazovanje transformacijom rodnih normi; zapošljavanje i socijalna pitanja, uključujući veštine, stanovanje i zdravstvo; poljoprivredu, ruralni i regionalni razvoj; migracije i unutrašnje poslove, uključujući azil; spoljne akcije i međunarodna partnerstva, uključujući razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć i multilateralne sporazume; transport i infrastrukturu, uključujući mobilnost; životnu sredinu, klimatske promene i energetiku; digitalnu strategiju; istraživanje i inovacije; i turizam i kulturno nasleđe.

Doprinosi MŽK-a su pripremljeni na osnovu opsežnog istraživanja MŽK-a, uključujući nekoliko rodnih analiza u različitim sektorima. Od 2010. godine, MŽK prati proces pristupanja Kosova EU iz rodne perspektive i pažljivo prati rad EU u vezi sa rodnom ravnopravnošću, uključujući uzastopne Rodne akcione planove, spoljno finansiranje i Agendu za žene, mir i sigurnost.

Ovaj doprinos je pripremljen kao deo Mreže za nadzor rodnog budžetiranja, koju podržavaju Austrijska agencija za razvoj (ADA) i Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida), iako je njegov sadržaj isključiva odgovornost MŽK-a i ne odražava nužno stavove ADA ili Side.