Vlade širom Zapadnog Balkana obavezale su se na primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, poznatije kao Istanbulska konvencija, obećavši da će obezbediti usluge usmerene na potrebe preživelih rodno zasnovanog nasilja. Međutim, uprkos tim obećanjima, ostaje ključno pitanje: da li svoje javne finansije usmeravaju u skladu s tim obećanjima? Prečesto se dešava da vlade ne izdvajaju dovoljno sredstava za ove ključne usluge, oslanjajući se pritom na organizacije civilnog društva žena (OCDŽ) da popune praznine. Iako ove organizacije imaju presudnu ulogu u pružanju podrške preživelima, one su hronično nedovoljno finansirane, što ugrožava i njihov opstanak i sam kvalitet usluga za preživele.
Kako bi odgovorile na ovaj izazov, mreža od sedam OCDŽ sa Zapadnog Balkana sprovodi regionalno istraživanje u okviru inicijative „Institucionalizacija kvalitetnih usluga rehabilitacije i reintegracije za preživele nasilja II“, uz podršku Austrijske razvojne agencije. Cilj ove inicijative je da ojača i osigura održivost kvalitetnih usluga za preživele rodno zasnovanog nasilja, koristeći rodno odgovorno budžetiranje (ROB) za procenu stvarnih troškova tih usluga. Istraživanje obuhvata šest zemalja Zapadnog Balkana i detaljno analizira finansijski okvir u periodu 2023–2025. Upoređuje planirana budžetska sredstva sa stvarnim izdvajanjima, te ispituje da li su budžeti za period 2025–2028 na pravom putu da zadovolje standarde Istanbulske konvencije. Ključno, istraživanje izračunava i koliko bi zaista koštalo pružanje ovih usluga na kvalitetan i održiv način, kao i kakva podrška je potrebna OCDŽ da bi efikasno nastavile svoj rad.
Kosovo se već ističe kao lider u finansiranju specijalizovanih usluga. Vlada Kosova je predvidela budžetska sredstva za skloništa, zahvaljujući dugogodišnjem zagovaranju Mreže Žena Kosova (MŽK) i njenih članica, posebno skloništa, ali i zalaganju institucija i poslanika da izdvoje sredstva iz budžeta. Ipak, skloništa i dalje zahtevaju dodatna sredstva kako bi bila u potpunosti održiva, a Kosovo još uvek nema Krizni centar za žrtve silovanja, SOS liniju, sklonište za lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, kvir i interseks (LGBTQ+) osobe, niti specijalizovane pravne usluge koje pružaju OCDŽ sa nadzornom ulogom, što je sve neophodno kako bi se ispunili zahtevi Konvencije.
Metodologija istraživanja zasniva se na najboljim praksama ROB-a, međunarodnim smernicama za obračun troškova socijalnih usluga, kao i na međunarodno priznatoj metodologiji obračuna troškova koju je razvila MŽK. Ona precizno procenjuje stvarne troškove koje imaju pružateljke usluga i institucije kako bi obezbedile specijalizovane usluge za preživele rodno zasnovanog nasilja. Usluge koje se analiziraju uključuju Krizne centre za žrtve silovanja, SOS linije, skloništa i specijalizovanu pravnu pomoć.
Istraživanje će proceniti u kojoj meri su vlade Zapadnog Balkana izdvojile i potrošile sredstva za specijalizovane usluge u skladu sa Istanbulskom konvencijom tokom 2022–2024, i da li su planirale adekvatne budžete za period 2025–2028. Takođe, biće procenjeni stvarni troškovi obezbeđivanja specijalizovanih usluga u skladu sa Konvencijom, uključujući sredstva potrebna za podršku OCDŽ kao pružateljkama usluga za period 2026–2028.
Ključna pitanja na koja istraživanje nastoji da odgovori uključuju: Da li su postojeći zakoni i budžeti usklađeni sa Istanbulskom konvencijom? Gde su najveće praznine u finansiranju i pružanju usluga? Koju ulogu institucije imaju u budžetiranju i pružanju usluga? Koliko bi zaista koštalo pružanje kvalitetnih usluga koje su u skladu sa Konvencijom? Ovo su ključna pitanja koja će biti analizirana kroz pravnu i političku analizu, institucionalno mapiranje, analize budžeta i vežbe obračuna troškova. Predstojeće istraživanje ima za cilj da doprinese zagovaranju zasnovanom na dokazima prema relevantnim institucijama u vezi sa adekvatnim budžetskim alokacijama, posebno u okviru srednjoročnih budžetskih okvira i godišnjih budžeta, počev od 2026. godine. Obezbeđivanje sveobuhvatnih usluga rehabilitacije i reintegracije za preživele rodno zasnovanog nasilja od suštinskog je značaja za njihovo isceljenje, dobrobit i prevenciju ponovljenog nasilja.
Istraživanje je započeto u aprilu, a objavljivanje pojedinačnih nacionalnih izveštaja planirano je za novembar. Konsolidovani regionalni izveštaj, koji će uporediti rezultate među zemljama, očekuje se u aprilu 2026. godine.
