Dana 23. jula, Asocijacija kosovskih opština (AKO) i Mreža žena Kosova (MŽK) održale su sastanak sa direktorima opštinskih direkcija za zdravstvo i socijalnu zaštitu, predstavnicima centara za socijalni rad i službenicima zaduženim za rodnu ravnopravnost kako bi razgovarali o izazovima i mogućnostima za unapređenje rodno odgovornog budžetiranja socijalnih usluga na lokalnom nivou, sa posebnim fokusom na usluge namenjene žrtvama rodno zasnovanog nasilja.

U uvodnom obraćanju, Gani Beriša, menadžer programa u AKO-u, rekao je da „Asocijacija kosovskih opština pridaje poseban značaj socijalnim uslugama.“ „Kontinuirano učestvujemo na forumima i u diskusijama, zalažući se da se socijalne usluge pružaju u skladu sa standardima i da bolje odgovore na potrebe građana.“

Beriša je naglasio da se AKO već duže vreme zalaže za uspostavljanje posebnog granta za socijalne usluge, poput grantova koji postoje za obrazovanje i zdravstvo, kao i za izmene Zakona o finansijama lokalne samouprave, koji je od ključnog značaja za funkcionisanje opština i pružanje javnih usluga. Ipak, ovim dugogodišnjim prioritetima i dalje nije posvećena dovoljna pažnja.

Izvršna direktorka MŽK-a, Nikol Farnsvort, naglasila je da opštinski budžeti moraju odgovoriti na različite potrebe svih građana, uključujući žrtve rodno zasnovanog nasilja, kao i da je saradnja između opština, ministarstava i civilnog društva od ključnog značaja.

„Naš cilj je da razgovaramo o tome šta možemo zajedno da uradimo kako bismo obezbedili adekvatna budžetska sredstva za kvalitetne socijalne usluge“, rekla je.

Menadžerka programa MŽK-a, Besarta Breznica, predstavila je ključne izazove u obezbeđivanju adekvatnog finansiranja socijalnih usluga, oslanjajući se na sastanke MŽK-a sa nekoliko opštinskih zvaničnika, kao i na postojeća istraživanja KOMF-a. Među izazovima o kojima se razgovaralo sa učesnicima bili su:

• Nedovoljno finansiranje socijalnih usluga, uključujući upravljanje slučajevima rodno zasnovanog nasilja;
• Nepostojanje posebnog granta ili budžetskog koda za socijalne usluge i centre za socijalni rad;
• Nedovoljan broj zaposlenih u centrima za socijalni rad usled neadekvatnog planiranja i nepostojanja obavezne formule za utvrđivanje broja zaposlenih;
• Nedovoljni resursi za angažovanje dodatnih specijalizovanih socijalnih radnika;
• Finansijski teret kolektivnog ugovora, koji dodatno opterećuje opštinske budžete i ograničava sredstva dostupna za socijalne usluge; i
• Nedostatak ulaganja u pristupačne i dostupne usluge brige i nege, što takođe ograničava učešće žena na tržištu rada.

Bljerim Šabani, direktor Odeljenja za politike socijalnih i porodičnih usluga pri Ministarstvu rada, porodice i vrednosti Oslobodilačkog rata Kosova, osvrnuo se na budžetske izazove koji utiču na socijalne usluge i izneo korisne predloge o tome kako bi centri za socijalni rad mogli da odgovore na ove izazove.

U popodnevnim časovima, Farnsvort je predstavila predloženi model za rodno odgovorno planiranje i budžetiranje socijalnih usluga, zasnovan na budžetskom cirkularu Kosova i priručniku za rodno odgovorno budžetiranje Kosovskog instituta za javnu upravu.

Rodno odgovorno budžetiranje propisano je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i godišnjim budžetskim cirkularima, koji zahtevaju od opština da dostave anekse u kojima se objašnjava kako će njihovi budžeti doprineti rodnoj ravnopravnosti.

Tokom svoje prezentacije, Farnsvort je razbila mit da je rodno odgovorno budžetiranje namenjeno samo ženama – naprotiv, ono zahteva analizu potreba različitih žena i muškaraca kako bi se na osnovu toga oblikovale aktivnosti i budžetska izdvajanja. Takođe je naglasila da ono ne podrazumeva nužno izdvajanje većih budžetskih sredstava, već bolje planiranje i raspodelu postojećih sredstava.

Opštinski zvaničnici dali su povratne informacije o predlogu, razmatrajući kako bi se on mogao prilagoditi potrebama njihovih opština.

U zaključku, učesnici su se složili da je potreban nastavak saradnje između opština, centara za socijalni rad, nadležnih ministarstava i civilnog društva kako bi se unapredio pristup kvalitetnim, adekvatno finansiranim i održivim socijalnim uslugama za sve kojima su one potrebne.

Ova inicijativa je realizovana u partnerstvu sa Institutom za upravljanje Istok–Zapad.