„Ja neću biti skromna. Ja sam radikalna feministkinja. Ni iz čega smo napravili pokret zasnovan na potrebama žena. Počeli smo sa pravima žena. Približili smo se vremenu kada će nas političari optuživati. Ibrahim Rugova je rekao da nije vreme za borbu za prava žena, već je vreme za nacionalna prava. Mi smo oba prava postigli u isto vreme, pod zemljom ili javno … i to je bilo radikalno.
“Da ste rekli da ste feministkinja 1990-ih, automatski biste se nazvali lezbejkom. Imali smo sukobe [među ženama], ali smo se međusobno podržavale. Žene se nikada nisu odlučile za rat. Žene su uvek bile aktivne u miru i rešavanju sukoba”.
Ovo su bile reči Sevdije Ahmeti, jedne od aktivistkinja za prava žena na Kosovu, pokreta koji je na Kosovu počeo 90-ih godina zajedno sa zahtevom za slobodom i nezavisnošću.
Žena koja se nikada nije umorila, dugogodišnji aktivista i humanista za pitanja žena i ljudskih prava, postala je moćan glas za zaštitu prava žena, a posebno žena koje su bile silovane tokom rata.
Nakon što je Sevdije Ahmeti otpuštena 23. jula 1989. godine iz Narodne biblioteke Kosova, počela je da radi u Savetu za zaštitu ljudskih prava i sloboda, pripremajući mnoge izveštaje o kršenju ženskih prava za Amnesty International.
To je uključivalo i pružanje dokaza Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju o seksualnom nasilju i zlostavljanju počinjenom nad ženama iz Bosne i Hrvatske kada su se kao izbeglice sklonile na Kosovo.
Sevdije Ahmeti je zajedno sa Vjosom Dobrunom osnovala Centar za zaštitu žena i dece 1993. godine, organizacija koja je, pored pomoći majkama i deci, mnogo pomogla u dokumentovanju torture koju je Vlada Srbije činila nad Albancima uopšte, posebno nad ženama i decom.
Posle rata, gospođa Ahmeti je među prvima pokrenula pitanje preživelih seksualnog nasilja u poslednjem ratu na Kosovu.
Melihate Juniku, aktivistkinja, iznela je nekoliko reči o gospođi Sevdiji. Rekla je da su je velika hrabrost koju je imala, dodajući ovde njen prtljag i informacije koje je posedovala, upotpunili kao posebnu ženu.
I gospođa Melihate je sa nama podelila neke delove istorije o gospođi Sevdije.
“Dana 16. marta 1998. godine je organizovan jedan od najmasovnijih protesta žena na Kosovu, kojem se priključilo oko dvadeset hiljada ljudi, koji su se pridružili maršu „Hleb za decu i žene Drenice“. Jedna od vodećih žena je bila Sevdije Ahmeti, kao i devojke i žene iz celog Kosova. Cilj je bio da se međunarodni krugovi obaveste da je Drenica u opasnosti, da je ceo narod Kosova u opasnosti i da je hitno potrebna međunarodna zaštita Kosovu. Ovaj protest je izazvao veliki odjek i propraćen je u svim domaćim i međunarodnim medijima“, izjavila je ona.
Impresivan životopis Sevdije Ahmeti za ljudska prava je privukao pažnju Kolbi koledža, koji se nalazi u Votervilu, Mejn, SAD. Institut za ljudska prava koledža OAK ju je ugostio kao svog saradnika 2001. godine.
Kao aktivista i humanista kakva je bila Sevdije Ahemti, neumorno je radila u MŽK-u doprinoseći podrškom, solidarnošću i znanjem koji su inspirisali naš rad. Ona je bila i član Odbora MŽK-a.
U znak sećanja na feministkinju i humanističku aktivistkinju Sevdiju Ahmeti, Mreža žena Kosova već petu godinu dodeljuje godišnju nagradu aktivistkinjama sa njenim imenom.
Sevdije Ahmeti je rođena 1944. godine u Đakovici, a preminula je 2016. godine u Prištini.
