Ko će pozivati vlade na odgovornost kada se smanji podrška nezavisnim nadzornim organizacijama? Ovo je pitanje koje su zamenica direktorke Mreže žena Kosova (KWN) Nicole Farnsworth i partnerske organizacije za prava žena sa Zapadnog Balkana postavile švedskim zvaničnicima ranije ove nedelje u Stokholmu. Poseta je usledila kao odgovor na nedavnu, iznenadnu odluku švedske vlade da okonča finansijsku podršku regionalnoj razvojnoj saradnji Zapadnom Balkanu, potez koji je direktno uticao na regionalni program Kvinna till Kvinna za podršku demokratiji, otporu i integraciji pažnje na različite potrebe žena i muškaraca u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Ovaj program je pružio vitalnu osnovnu podršku MŽK-u i finansirao 14 drugih grupa za prava žena u regionu. Omogućio je grupama za prava žena da prate kvalitet reformi vezanih za pristupanje EU; pruže dokaze i stručnost za informisanje godišnjeg paketa proširenja EU; uključe raznovrsne žene u demokratske procese vezane za reforme; pozivaju vlade na odgovornost; unapređuju vladavinu prava; i podižu javnu svest i podršku za pristupanje EU, što je posebno važno usred rastućeg evroskepticizma. U nekim zemljama, smanjenje finansiranja dovelo je u opasnost ključnih usluga za žene, kao što je pravno zastupanje žrtava nasilja, što je unapredilo pristup pravdi i informisalo grupe za prava žena da se zalažu za poboljšanje vladavine prava, s obzirom na to da je porodično nasilje među najrasprostranjenijim krivičnim delima u regionu.

Tokom putovanja, Farnsworth i drugi aktivisti sastali su se sa članovima Švedskog parlamentarnog odbora za spoljne poslove, Ministarstva spoljnih poslova i predstavnicima Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida). Aktivisti su podelili informacije o zabrinjavajućoj situaciji u regionu, koji je u opasnosti od nesigurnosti i nazadovanja usred antidemokratskih snaga i snaga protiv ljudskih prava iznutra i spolja.

Farnsworth je naglasila ključnu ulogu koju MŽK igra kao mreža od 103 različite organizacije civilnog društva, kao Centar „za razmišljanje i delovanje“ koji prati demokratske procese, vladavinu prava i pristupanje EU. „U procese reformi unosimo glasove žena i muškaraca svih etničkih grupa, u urbanim i ruralnim područjima, uključujući osobe sa invaliditetom“, objasnila je. „Osiguravamo da su vlade odgovorne, da se demokratija ojača i da reforme odražavaju potrebe ljudi.“

Švedska podrška kroz organizaciju Kvinna till Kvinna omogućila je MŽK-u da uključi hiljade različitih žena u procese donošenja odluka, ponekad po prvi put. Štaviše, obezbedila je MŽK-u resurse za pregled i komentarisanje stotina nacrta zakona i politika na opštinskom i nacionalnom nivou, koji odražavaju potrebe različitih žena i muškaraca. U više od dve trećine ovih zakona i politika, vlada je prihvatila doprinos MŽK-a, koristeći stručnost MŽK-a. Kosovo bi uskoro trebalo da uspostavi novu vladu za koju se očekuje da će usvojiti više od 30 novih zakona vezanih za pristupanje EU u veoma kratkom roku. Pošto su smanjenja finansiranja primorala MŽK da otpusti članove osoblja koji se bave pregledom zakona i konsultacijama sa različitim ženama kako bi ih informisali, MŽK je zabrinuta koliko će dobro različite žene biti uključene u ove procese i ko će pratiti kvalitet reformi iz perspektive jednakosti.

U međuvremenu, vlade širom Zapadnog Balkana moraju da sprovedu planove rasta EU kao deo dobijanja finansijske podrške EU za proces pristupanja EU, ali oni ne vode dovoljno računa o potrebama različitih žena i muškaraca, uključujući i na Kosovu. „Ključno je da nastavimo da pratimo kvalitet reformi kako bismo osigurali da se zadovolje potrebe različitih žena i muškaraca i da budući planovi rasta vezani za sledeći Višegodišnji finansijski okvir EU uključuju ove perspektive“, rekla je Farnsworth. Smanjenje finansiranja dovodi u pitanje aktivno učešće organizacija za prava žena u praćenju reformi.

Istorijski gledano, grupe za prava žena predvodile su napore ka unapređenju mira i bezbednosti na Kosovu i u regionu. Zalagale su se za angažovanje žena u mirovnim procesima i uključivale su glasove žena u ove procese kada vlade i međunarodni akteri nisu uspeli, uključujući i tokom pregovora i dijaloga između Beograda i Prištine. Sukob na Kosovu nije rešen i dalje postoje veoma stvarne nesigurnosti za različite žene i muškarce. Agenda za žene, mir i bezbednost je primetila i naglasila da je angažovanje žena ključno za trajni mir. Pa ipak, smanjenje finansiranja dovodi u pitanje važan rad organizacija za prava žena, potkopavajući sprovođenje Agende za žene, mir i bezbednost.

Farnsworth je istakla da su grupe za prava žena u regionu izgubile više od 2 miliona evra samo u prošloj godini. Nedavno istraživanje MŽK-a o organizacijama za prava žena pokazalo je da je više od 40% je izgubilo sredstva u poslednje dve godine, a 9% nema nikakva obezbeđena sredstva za 2027. godinu i dalje. „Duboko smo zabrinuti zbog toga kako će ovo uticati i na pružanje usluga i na sposobnost civilnog društva da održi dobro upravljanje, unapredi demokratiju i nastavi da podržava reforme usklađene sa EU“, rekla je Farnsworth.

Više od 15 godina, MŽK je podržavala i mentorisala institucije EU, države članice i vlade Zapadnog Balkana kako bi unapredile sveobuhvatan proces pristupanja EU. „Mi smo vaši partneri“, naglasila je Farnsworth švedskim donosiocima odluka, „i nadamo se da ćemo nastaviti da gradimo na napretku koji smo zajedno postigli, ka očuvanju naših zajedničkih vrednosti.“

Organizacije za prava žena su se takođe sastale sa osobljem Fondacije Kvinna till Kvinna kako bi se osvrnule na značajan uticaj koji su zajedno postigli u poslednjih 20 godina, kako bi razgovarale o trenutnoj situaciji i mogućnostima za dalje korake. Delegacija se takođe sastala sa ambasadom Irske u Švedskoj u kontekstu glasne podrške Irske poštovanju ljudskih prava, novih predstavništava u Beogradu i Sarajevu i predstojeće liderske uloge u predsedavanju EU na jesen 2026. godine.

Tokom ove posete, organizacije za prava žena pojačale su svoju dugogodišnju poruku: održive reforme, demokratski napredak, dobro upravljanje, vladavina prava, ekonomski rast, osnovna prava i značajna integracija u EU zahtevaju kontinuirano angažovanje civilnog društva, posebno organizacija za prava žena.

„Moramo se pitati: kakve države članice želi EU“, rekla je Ines Leskaj iz Albanske mreže za osnaživanje žena (AWEN). „Ako se osnovna prava pravilno primenjuju, ostalo će uslediti prirodno.“

Ako želite da podržite MŽK, njene članice i naš važan rad tokom ovih teških vremena, možete dati donaciju ovde.