Kao mehanizmi retributivne pravde, sudovi i suđenja ratnim zločinima su bitni za tretiranje prekršaja tokom rata. Pristup vraćanja pravde je veoma bitan, ne samo zato što obuhvata jedan veliki broj ljudi, već zato što sadrži sećanja i isticanje patnje i gubitaka. Za sve ove elemente se može reći da doprinose ozdravljenju, a koji je preduslov za budućnost bez nasilja. U tom duhu, Ženski sud za bivšu Jugoslaviju preduzet od strane Pokreta žena u post jugoslovenskim državama ( Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo [Mreža žena Kosova kao rukovodeća organizacija sa/za Kosovo], Makedonija, Crna Gora, Srbija i Slovenija), održan je prošlog meseca u Sarajevu. On je predstavljao prvi Ženski sud u Evropi. Ovo je jedna feministička intervencija u pravcu vraćanja pravde na mesto. U ovoj težnji za pravdom i istinom, Ženski sud se pobunio protiv zaborava nasilja u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, koje je doživljeno od strane vise kriminalnih sistema, od strane državnih aktera kao i od strane onih nedržavnih, koji su delovali protiv civilnog stanovništva, a posebno protiv žena. Ženski sud je stvoren zbog javne odgovornosti, ima veze sa etikom i moralom ljudskih gubitaka. Osnovni politički poziv jeste da se obezbedi da se prošlost ne ponovi. Ovaj sud je tražio da se obelodani veza između pojedinaca i grupa sa ratnim iskustvom kao i sa iskustvom nasilja; da se razmotre nanesene opasnosti u prenošenju trauma na buduće generacije i na kraju da se naglasi bitnost sećanja kako se ovakvo nasilje ne bi ponovilo u budućnosti.
Zasnivajući se na feminističkim konceptima pravde, odgovornosti i pažnji kao osnov stabilnog mira, Ženski sud je obezbedio prostor da se glas žena čuje. To je jedno mesto gde žene mogu da ispričaju svoja iskustva o nepravdi koja je nanela bol i patnju, kao i o rezistentnosti prema ratu i njihovoj aktivizaciji za mir. Dakle, politika Ženskog suda bila je koncentrisanje na preživele žene. Ženski sud osporava metanarativ o ženama, jer jedan takav narativ u razmišljanju i primeni oduzima ženama snagu za delovanjem. Struktura Ženskog suda se sastoji od panela na pet određenih tema i oblika nasilja koje su žene preživele. Oni obuhvataju nasilje protiv civila; seksualno nasilje; ekonomsko nasilje; vojno nasilje i nasilje na etničkom osnovu.
U Ženskom sudu, koji je održan u Bosanskom kulturnom centru u Sarajevu , žene koje su preživele nasilje tokom rata bile su u centru pažnje. One su govorile pred publikom, sastavljenom od hiljade žena koje su ćutale, pažljivo slušale i često sa suzama u očima zbog žena u Srebrnici, Drenici, Velikoj Kruši, Dečanima, spomenuću samo nekoliko, u vezi sa sećanjima na nasilje koje su one doživele tokom rata, zbog članova koje su izgubile tokom rata, zbog uništenih života i izgubljene nade, ali i zbog njihovih pokušaja za pravdu i strategiju koju su one preduzele kako bi ponovo sagradile njihove živote. Žene svedoci nisu bile same. Njima su se pridružile žene aktivistkinje i one posrednice Ženskog suda koje su izrazile solidarnost i koje su analizirale širi društveni i politički kontekst ratova u bivšoj Jugoslaviji pri panelu sudija i javnosti.
Pet žena sa kosova su ispričale njihovo ratno iskustvo i iskustvo nasilja koje su doživele. Njihova svedočenja su jača od stigme, ćutanja i amnezije. Nasilje o kojem su one govorile je kompleksnije nego ono koje je konceptualizovano u tradicionalnoj pravdi. Njihova svedočenja su pojedinačna, ali istovremeno pokazuju metode nasilja koje su institucionalizovane i koje su bile deo jedne političke ekonomije rata i zločinački sistemi koji obuhvataju mnoge aktere: državne vojne i policijske snage, paramilitarce, plaćenike i mafijaše, još uvek sa nejasnoćama oko njihovog angažovanja, usmerenim uglavnom protiv civilnog stanovništva: žena, mladih i starih.
Ženski sud predstavlja intervenciju za pravdu, istinu i intervenciju protiv zaboravljanja rata i efekata koje je rat imao na život žena i drugih osoba u okolini. Šta vise, Ženski sud doprinosi priznanju žena koje su preživele nasilje u ratu i proširio je način razumevanja kako se vršilo nasilje tokom rata nad ženskim polom. Tri dana svedočenja pokazala su da su za žene svedoke, gubitak i bol beskrajni, ali vlada bitka za pravdu, aktivno sećanje i protiv kulture nekažnjavanja. One su se borile da ponovo izgrade svoj život, život porodica i zajednice. Šta vise one su tražile pravdu bez prestanka. U Ženskom sudu, žene svedoci su učinile jasnim još jednom da pokušaji za pravdom i mirom treba da se nastave.
