1-2 juna, aktivisti, službenici i poslanici iz celog regiona i šire okupili su se u Tirani kako bi reflektovali o „Odgovornom rodnom budžetiranju: od pilotiranja do rezultata“. Učesnici su iz Turske Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Makedonije, Ukrajine, Moldavije i Kosova, uključujući i predstavnike Mreže Žena Kosova (MŽK).
Radionica je koristila za identifikaciju nekoliko dobrih praksi u regionu. Na primer, Ministarstvo Finansije je igrala glavnu ulogu u institucionalizaciji rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u Albaniji, gde su tražena budžetska uputstva od svake budžetske organizacije da identifikuju najmanje jedan objektiv koji direktno doprinosi u rodnu ravnopravnost. U Bosni i Hercegovini, budžetski pokazatelji su uključeni u njihovom novom elektronskom sistemu upravljanja budžetom. Mnogo država su sarađivale u razvoju nastavnog plana i udžbenika za prezentiranje rodno odgovornog budžetiranja u univerzitetima, o čemu se oni slažu da je suštinsko za treniranje budućih službenika. Vodič je jednostavno praktičan, kao što su oni koji su kreirani od MŽK-a za lokalni i centralni nivo, koji mogu biti korisni za službenike u vršenju ROB-a. U stvari, jedan učesnik je napomenuo da su raspodeljeni materijali od MŽK-a tokom konferencije Evropske mreže za rodno budžetiranje (European Gender Budgeting Network) održana prošle godine u Beču, bili su korisni u objašnjenju ROB-a u Bosni i Hercegovini.
„Mi ne možemo reći da postoji specifičan način za vršenje rodno odgovornog budžetiranja“, rekla je Ermira Lubani, iz UN Women. „Zavisi od nivoa političke podrške, uključene aktere u procesu, zakonski okvir i sistem, koji se razlikuju u kontekstu i u svakoj zemlji“.
Ipak, imalo je određenih tačaka u kojima su se učesnici složili, kao što su koristi od ROB-a: odgovornost, ravnopravnost, efektivnost, efikasnost i transparentnost. Oni su se takođe složili da višesektorska koordinacija između vlade, parlamenta, civilnog društva, akademskog nivoa i međunarodnih aktera je veoma važno što se tiče realizacije stabilnih inicijativa. Politička volja je bila posebno važna.
Učesnici su uočili slične izazove u njihovim zemljama: još uvek nejasnog zakonodavstva što se tiče ROB-a; nedovoljnu institucionalizaciju ROB-a; nedostatak primarnih podataka podeljenih prema rodu; nedovoljna državna finansijska podrška za prikupljanje podataka; neadekvatan nadzor i ocenjivanje, uključujući i analizu uticaja; nedovoljna koordinacija donatora i nedostatak znanja i kapaciteta za sprovođenje ROB-a, među civilnim službenicima.
Među budućim potrebama koje su identifikovane vezano za institucionalizaciju ROB-a, u regionu, spadaju: podizanje kapaciteta za izvršnu vlast, poslanike i organizacije civilnog društva; dovoljni fondovi za organizacije civilnog društva koji bi mogli da vrše njihov posao nadgledanja i podržavanja; kao i jasniji zakonski okvir i uredbe, pružene od ministarstva finansija u pravcu institucionalizacije ROB-a.
Radionica je organizovana od UN Women, uz podršku Austrian Development Agency i Swiss Development Cooperation.
Radionica je koristila za identifikaciju nekoliko dobrih praksi u regionu. Na primer, Ministarstvo Finansije je igrala glavnu ulogu u institucionalizaciji rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u Albaniji, gde su tražena budžetska uputstva od svake budžetske organizacije da identifikuju najmanje jedan objektiv koji direktno doprinosi u rodnu ravnopravnost. U Bosni i Hercegovini, budžetski pokazatelji su uključeni u njihovom novom elektronskom sistemu upravljanja budžetom. Mnogo država su sarađivale u razvoju nastavnog plana i udžbenika za prezentiranje rodno odgovornog budžetiranja u univerzitetima, o čemu se oni slažu da je suštinsko za treniranje budućih službenika. Vodič je jednostavno praktičan, kao što su oni koji su kreirani od MŽK-a za lokalni i centralni nivo, koji mogu biti korisni za službenike u vršenju ROB-a. U stvari, jedan učesnik je napomenuo da su raspodeljeni materijali od MŽK-a tokom konferencije Evropske mreže za rodno budžetiranje (European Gender Budgeting Network) održana prošle godine u Beču, bili su korisni u objašnjenju ROB-a u Bosni i Hercegovini.
„Mi ne možemo reći da postoji specifičan način za vršenje rodno odgovornog budžetiranja“, rekla je Ermira Lubani, iz UN Women. „Zavisi od nivoa političke podrške, uključene aktere u procesu, zakonski okvir i sistem, koji se razlikuju u kontekstu i u svakoj zemlji“.
Ipak, imalo je određenih tačaka u kojima su se učesnici složili, kao što su koristi od ROB-a: odgovornost, ravnopravnost, efektivnost, efikasnost i transparentnost. Oni su se takođe složili da višesektorska koordinacija između vlade, parlamenta, civilnog društva, akademskog nivoa i međunarodnih aktera je veoma važno što se tiče realizacije stabilnih inicijativa. Politička volja je bila posebno važna.
Učesnici su uočili slične izazove u njihovim zemljama: još uvek nejasnog zakonodavstva što se tiče ROB-a; nedovoljnu institucionalizaciju ROB-a; nedostatak primarnih podataka podeljenih prema rodu; nedovoljna državna finansijska podrška za prikupljanje podataka; neadekvatan nadzor i ocenjivanje, uključujući i analizu uticaja; nedovoljna koordinacija donatora i nedostatak znanja i kapaciteta za sprovođenje ROB-a, među civilnim službenicima.
Među budućim potrebama koje su identifikovane vezano za institucionalizaciju ROB-a, u regionu, spadaju: podizanje kapaciteta za izvršnu vlast, poslanike i organizacije civilnog društva; dovoljni fondovi za organizacije civilnog društva koji bi mogli da vrše njihov posao nadgledanja i podržavanja; kao i jasniji zakonski okvir i uredbe, pružene od ministarstva finansija u pravcu institucionalizacije ROB-a.
Radionica je organizovana od UN Women, uz podršku Austrian Development Agency i Swiss Development Cooperation.
