2. februara 2017. godine u hotelu Sirius, Mreža žena Kosova (MŽK) je zvanično objavila prvo sveobuhvatno istraživanje o pristupu zdravstvenoj nezi žena i muškaraca na Kosovu.
Prisutni na ovom događaju su bili dr Imet Rrahmani, ministar zdravlja; Andrew Russell, koordinator za razvoj Ujedinjenih nacija i stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija; dr Visare Mujko- Nimani, specijalista programa, službenica Fonda za stanovništvo Ujedinjenih nacija i dr Sami Uka, službenik Svetske zdravstvene organizacije, kao i članovi Parlamenta, Skupštine opštine, organizacija civilnog društva i ostali zvaničnici.
Igballe Rogova, izvršna direktorka MŽK-a je u njenom uvodnom govoru, objašnjavajući korice ovog novog izveštaja je rekla: „ukoliko ne bude bilo zdravstvene nege za žene i muškarce, to je onda pitanje života i smrti“. Ona je istakla da je „pristup kvalitetnoj zdravstvenoj nezi hitno pitanje i bitno je za sve“.
Vlada Kosova ima zakonsku obavezu da štiti i obezbedi sve građane Kosova da imaju prava na zdravlje. Takođe su i institucije obavezne da sakupe i objave podatke koji su raspodeljeni prema rodu u skladu sa Zakonom ravnopravnosti polova. Bilo kako bilo, do danas Kosovu su nedostajale informacije koje su bile bitne što se tiče pristupa muškaraca i žena kvalitativnoj zdravstvenoj nezi.
U Strategiji MŽK-a za 2015-2918., zdravlje je identifikovano kao jedno od bitnijih pitanja. Iz tog razloga je MŽK 2016. godine započela ovo istraživanje, kao pokušaj da tretira ovaj nedostatak informacija. Istraživanje se odvijalo u uskoj saradnji sa Koledžom Dartmouth, Univerzitetom u Prištini i ekipom od preko 30 volontera koji su bili posvećeni, pomešane metode istraživanja obuhvataju porodična anketiranja 1,309 Kosovara i intervjue sa 110 ispitanika, obuhvatajući različite praktikante u zdravstvenoj nezi na Kosovu.
Izveštaj daje podatke do koje mere Kosovari iskorišćavaju javne usluge i one privatne zdravstvene nege, nailaze na različite finansijske, geografske, etničke, kulturološke prepreke i/ ili znanja o pristupu zdravstvenoj nezi; i do koje mere su informisani o njihovim pravima kao pacijenti. Ovaj izveštaj razmatra razlike koje utiču na pristup zdravstvenoj nezi na osnovu roda, etničke pripadnosti i mesta stanovanja. Preporuke su usredsređene na polja koja traže dodatna istraživanja, mogućnosti povećanja znanja i opcije u politikama.
„Ovo je veoma bitan izveštaj za mnogobrojne aktere“, rekla je dr Syla „i na specifičan način za pristup žena zdravstvenoj nezi“.
Neki od najbitnijih nalaza istraživanja obuhvataju sledeće informacije:
• 81% Kosovara smatraju da je njihovo zdravlje u dobrom ili jako dobrom stanju.
• Žene su njihovo zdravstveno stanje ocenile kao malo lošije od muškaraca.
• 23% Kosovara je izjavilo da su ograničeni u vezi sa njihovim svakodnevnim životom zbog zdravstvenih razloga
• 54% ispitanika nije nikad uradilo opšti lekarski pregled.
• 26% ispitanika su rekli da je makar jednom trebalo da se konsultuju sa lekarom u toku prošle godine, ali to nisu učinili. Slično, 18% se nije savetovalo sa zubarom, onda kad su imali potrebe.
• Jako mali broj ispitanika je koristilo pregled za dijagonostifikovanje kancera.
• Glavne smetnje pristupu zdravstvenoj nezi obuhvataju tendenciju ljudi da „sačekaju i vide“ da li će se njihovo zdravlje poboljšati; finansijske prepreke; nedovoljno znanja o tome gde i koje vrste zdravstvene nege se pružaju; društvena stigma, posebno u vezi sa pristupom mentalnoj zdravstvenoj nezi; poverljivost koja nije dovoljna među zdravstvenim radnicima.
• Samo 6% ispitanika imaju privatno zdravstveno osiguranje, a žene u ruralnim zonama imaju još manji pristup.
• Samo 35.3% ispitanika imaju saznanja o tome da Glavni centri porodične medicine pružaju usluge i reproduktivnog zdravlja.
• A 59.2% ispitanika više vole objekte javnog zdravstva, uglavnom zbog cena, 32.3% bi pre odabralo privatne klinike, uglavnom zbog kvaliteta pružanih usluga.
• 20.5% svih ispitanika i 10.9% žena su izjavile da koriste moderne kontraceptivne metode.
Pravo na zdravlje je „osnovno ljudsko pravo“, potvrdio je ministar Rrahmani, koji je bio prisutan
na celom događaju, odgovarajući na pitanja i brige koje su potegnute kako u izveštaju, tako i od strane učesnika. „Zdravlje uvek zahteva puno posla“, rekao je on. „Mi uvek prelazimo sa jednog problema na drugi“. On je istakao angažovanje ministarstva na poboljšanju kvaliteta zdravstvene nege na Kosovu u saradnji sa ostalim akterima.
Na kraju je dr. Visare Mujko- Nimani istakla da korišćenje zdravstvenih usluga zavisi od građana; oni ne treba da čekaju da usluge dođu njima. „Mi treba da tražimo te usluge“, rekla je on. „Treba da se usredsredimo na sprečavanje“, dodala je ona.
Istraživanje i sam izveštaj pokrivaju i nekoliko pitanja o kojima se diskutovalo tokom objavljivanja, istakla je Nicole Fransworth, koautor i rukovodilac istraživanja u MŽK-u, obuhvatajući i ona o konzumiranju alkohola, korišćenju cigareta, percepcije ljudi o kosovskoj sredini i kako može sve to uticati na njihovo zdravlje.
G. Russell je govorio o bitnosti tretiranja ozbiljnih pitanja u vezi sa sredinom na Kosovu koja veoma doprinose lošem zdravlju. „Ne želimo da učestvujemo na toliko puno sahrana ovde“, rekao je on, kao stranac koji privremeno živi na Kosovu. „Pogađa nas činjenica da mnoge naše kolege umiru… mnogo mladih i to veoma lako“. Sredina na Kosovu „zaista nas ubija; Kosovo A, Kosovo B, Kosovo C; vozila i ono što koristimo da zagrejemo naše kuće, sve to doprinosi tome“, rekao je on.
Ovo istraživanje je ostvareno uz podršku i saradnju Ministarstva zdravlja na Kosovu, Koledža Dartmouth, Univerziteta u Prištini, Fonda za stanovništvo Ujedinjenih nacija (UNFPA), Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i volontera UN-a.