Artpolis – Centar za kulturu i zajednice organizovao je po šesti put Festival FemArt od 25-30. maja 2018. godine. FEMART – Festival umetnica i aktivistkinja koji svake godine organizuju stotine umetnice i aktivistkinje iz celog sveta, a koje predstavljaju njihov kreativan rad putem: pozorišnih predstava, filmova (dokumentaraca, kratkometražnih i drugometražnih), izložbi, nastupa, koncerata, predavanja, radionica, panela diskusija i raznih prezentacija u obliku umetnosti. Uz moto TI UPRAVLJAŠ FemArt je ohrabrio stabilnost i solidarnost žena i muškaraca kojima su povređena osnovna prava zbog njihove etničke, rasne pripadnosti, seksualnog opredeljenja i društvene pozicije.
Umetnički program Festivala FEMART je tretirao razne teme, kao što su: ljudska prava i feministički pokreti, seksualna prava i pravo na reproduktivno zdravlje, tranziciona pravda i izgradnja mira, prava LGBTQI+ zajednice, jačanje žena, nasilje nad ženama, obuhvatajući i promociju uspešnih regionalnih i globalnih priča žena.
Festival je i platforma za razvoj i predstavljanje ideja i stvaralaštava koji unapređuju feminističke koncepte i njihove događaje na Kosovu, angažujući se za jednaka prava žena, a služi i kao most povezivanja u izgradnji mira i dijaloga u regionu.
U okviru ove edicije, 28. maja je svoje mesto zauzeo i „Virtuelni muzej žena“, muzej koji je predstavljen kao digitalni entitet koji ima karakteristike muzeja, ali sa posebnom ulogom u promovisanju vrednosti mirovnog aktivizma žena koje štite ljudska prava. Ovaj muzej, koji je prvi ove vrste na Kosovu, je interaktivna platforma koja donosi nadahnjujuće i životne priče, fotografije ili i video zapise žena aktivistkinja.
Aktivistkinje, Safete Rogova, IGballe Rogova, Lepa Mlađenović, Tatjana Nikolić, Fjolla Vukshinaj, More Raça i Manushaqe Nura, bile su panelisti koje su ispričale njihove priče o tome kako su pošle putem aktivizma. Tokom ovog događaja, Lepa Mlađenović, aktivistkinja iz Srbije je rekla da se oseća veoma srećnom i uzbuđena je što je u Prištini, među fantastičnim feministkinjama. Ona je posebnu pažnju posvetila višegodišnjem doprinosu Sevdije Ahmeti.
Dalje je Igballe Rogova, izvršna direktorka Mreže žena Kosova (MŽK) ispričala priču o njihovom aktivizmu tokom 90-ih godina.
„Zajedno sa Safetom smo radile u udruženju „Sestre Qirazi“ 90-ih godina i od početka smo obuhvatili i muškarce i momke, jer smo znali da nećemo promeniti oblast Hasa, ukoliko budemo radile samo sa ženama; treba da radimo zajedno da promenimo ovo društvo,“ rekla je ona. Rogova je istakla da solidarnost među ženama jeste bila velika pomoć u to vreme, imajući u vidu da tada, kao ni danas, nije bilo lako da budeš aktivistkinja.
A aktivistkinja i poznata glumica Safete Rogova je rekla da se ne može govoriti o aktivizmu i feminizmu, a da se ne spomene Sevdije Ahmeti i njen dugogodišnji rad. Panel je dalje nastavljen izuzetnim pričama aktivistkinja, a prisutni su imali prilike da postave razna pitanja.
29. maja je organizovana konferencija na temu „Pravda za ubijene žene na Kosovu“, na kojem su govornice bile Atifete Jahjaga, Igballe Rogova, Annete M. Faith-Lihc, Sevdije Morina, Linda Sanaj, Hilmi Jashari, Vjosa Osmani, Baldete Idrizi, Arbërie Nagavazi, a moderator je bila Ariana Qosaj – Mustafa. Bivša predsednica Atifete Jahjaga je otvorila konferenciju, rekla je da se oseća razočarana odgovornim institucijama koje nisu uhapsile, kaznile i izvele pred pravdu na vreme izvršioce ovih dela.
„Ožalošćena sam kada se setim žena na Kosovu koje su poslednjih meseci i godina izgubile život kao posledica nasilja koje je vršeno nad njima“, rekla je gđa Jahjaga. Ona je dalje rekla da je nesreća za društvo i državu što žena na Kosovu, još uvek nije bezbedna u njenoj kući.
Zamenica glavnog državnog tužioca, Sevdije Morina je istakla da se nasilje nad ženama ne prijavljuje u meri u kojoj bi trebalo. Morina je dalje rekla da sistem pravde ne treba da igra ulogu pomiritelja ili posrednika i ne treba da izriče visoke kazne ženama koje ubiju njihove muževe, zlostavljače, tokom samoodbrane.
„Ima slučajeva kada žena ubije muža, ali se ti slučajevi dešavaju nakon dugogodišnjeg maltretiranja koje su preživljavale. I u tim slučajevima ima problema, jer kada žena ubije partnera, nakon konstantnog maltretiranja, treba napraviti razliku i tretirati ih drugačije, što još nismo uradili, jer je potrebna edukacija i obuka sudija i tužilaca“, rekla je ona.
I Igballe Rogova je ispričala jedan slučaj u kojem je tražena institucionalna podrška, ali je odbijena.
„Poznajem ženu iz Lipljana, koja je silovana dve godine zaredom, zatim je ubila njenog muža, u samoodbrani. Da li znate koliko je godina dobila gospođa? 30 godina. Iako smo nekoliko puta tražili da se skine neka godina iz kazne, to se nikada nije dogodilo“, rekla je ona.
Rogova je podsetila i na slučaj Diane Kastrati, koju je kao posledica nemarnosti institucija da se obezbedi nalog za zaštitu, nakon nekoliko uzastopnih zahteva, ubio njen muž.
Između ostalog, oštre kritike Rogova je uputila premijeru Kosova, Ramushu Haradinaju, koji promoviše Kanun (zakonik), govoreći da nema veze ako pucaš iz oružja, jer Kanun to dozvoljava“.
Konferencija je dalje nastavljena debatama na kojima su prisutni imali priliku da postavljaju pitanja.
Ove godine, festival je obeležio više od 40. aktivnosti u Prištini, Ferizaj i Severnoj Mitrovici. Za detaljne informacije o učesnicima i programu, možete klikovati na internet stranici www.femart-ks.com, ili na stranici FemArt-a na Fejsbuku https://www.facebook.com/FemartPrishtina/.
Ova edicija FemArt-a je podržana od donatora, medijskih sponzora i raznih institucionalnih partnera.
