Dana 11. decembra, organizacija Handikos Mitrovica, u okviru projekta „Depresija kod majki dece sa smetnjama u razvoju i kod osoba sa smetnjama u razvoju“ je održala grupne seance sa majkama dece sa smetnjama u razvoju. Prisutnih na ovoj seanci je bilo 18 majki ove dece, psiholozi i osoblje Psiho-socijalnog Centra za Trauma Terapije „Diakonie“, kao i predstavnici iz Mreže Žena Kosova (MŽK).

Depresija uključuje simptome kao što je usporavanje i regresija prilikom razmišljanja, kretanja kao i prisustvo ocećanja nevažnosti, slabosti, oklevanja, pesimizma, samoubilačkog razmišljanja i usporavanje fizioloških funkcija kao i osećaj duboke tuge. Jedan od glavnih uzročnika depresije kod osoba sa smetnjama u razvoju, po Svetskoj Zdravstvenoj Organizacji, je izvešteno da su smetnje u razvoju, odnosno uslovi i predrasude koje dolaze iz okoline i društva.

„Mi smo veoma često sa osobljem Handikos Mitrovice razgovarali o važnosti psiholoških seanci za lečenje depresije kod osoba sa smetnjama u razvoju i mi smo naveli da ćemo naći finansijsku podršku za organizaciju takvih seanci,“ izjavila je jedna od psihologa koje su vodile seancu. „Takođe, uvek smo naglašavali i činjenicu o tome koliko se malo prilika pruža za porodice koje se staraju o tim osobama, odnosno za majke dece i mlade ljude sa smetnjama u razvoju, koji se uglavnom najviše staraju o njima. Mi smo naglasili koliko je potrebno da se i za majke organizuju takve seance, da bi mi mogli da ih oslobodimo malo te depresije.“

Učešće na takvim seancama za majke osoba sa smetnjama u razvoju je, pre svega, problematično zbog toga što su iste trajni staratelji za svoju decu i nemaju gde da ostave decu kad žele da učestvuju na takvim senacama ili u bilo koj drugoj aktivnosti van kuće, i kao posledica toga oni ostavljaju sa strane i brigu o svom ličnom fizičkom i psihičkom zdravlju.

Stoga, učesnicima na ovoj seanci govorim o važnosti izražavanja emocija, da bi se oslobodile svog metnalnog tereta, imajući za cilj njihovo i istovremeno blagostanje njihove dece.

Majke su počele da dele jedna sa drugom i sa psiholozima njihova životna iskustva.

Jedna od majki koja je učestvovala je rekla da se „suočava sa puno poteškoća jer ima jednu devojčicu sa autizmom i skoro joj je nemoguće da napravi i jedan korak van kuće bez njene ćerke zasto što je ona veoma vezana za nju“, a jedna druga majka je rekla da „kada vidim da je moje dete loše, ja sam još lošije i život se otežava još više.“

Jedna drug amajka je rekla da „činjenica da su počeli kontakti sa organizacijom Handikos Mitrovica i njeno učešće na senacama koje su organizovane od ove organizacije joj je pomoglo puno“ i poneki put kad sam puno vervozna i ne u baš najboljem emotivnom stanju i kada ne mogu da dođem ovde, pokušavam da se setim šta su nas savetovali i učili u organizaciji i uspevam da smirim samu sebe“.

Žene učesnice su bile veoma zahvalne što su učestvovale i što su imale mogućnosti da iskažu svoja mišljenja i što su dobile savete od drugih majki koje se suočavaju sa sličnijm problemima.

Ovaj projekat je podržan od strane Fonda Žena Kosova (FŽK) i Mreže Žena Kosova (MŽK) i pod pokroviteljstvom Austrijske Agencije za Razvoj (ADA).