Dok smo uoči lokalnih izbora, kosovske opštine su u procesu izrade budžeta za 2022. godinu, u kom slučaju imaju obavezu da organizuju javne konsultacije sa građanima.

Prilikom raspodele budžeta, opštine moraju primeniti Zakon o rodnoj ravnopravnosti , koji čini rodno odgovorno budžetiranje obaveznim za javne institucije na Kosovu, uključujući i opštine.

Stoga smo, na osnovu preporuka dobijenih od organizacija članica MŽK, kao i nalaza naših istraživanja, saželi ključne tačke koje bi trebalo uputiti opštinama tokom javnih konsultacija za izradu budžeta. Samo uzimajući u obzir ove preporuke možemo osigurati da javni novac doprinosi daljem unapređenju rodne ravnopravnosti na Kosovu, pri tom podsećajući da se za ovo obavezala vlada kroz nekoliko zakona i politika. Glavni zahtevi su navedeni u nastavku, a ceo dokument sa svim zahtevima možete naći OVDE.

• Na osnovu rodne analize i rodno odgovornog budžetiranja, izdvojiti dovoljna sredstava za potpuno sprovođenje opštinskih odgovornosti u vezi sa rešavanjem svih oblika rodno zasnovanog nasilja, posebno u pogledu rehabilitacije i reintegracije u društvo (kao što pokazuju nalazi iz istraživanja MŽK „Sa reči na dela“, do sada nije bilo dovoljno izvora). Na primer, izdvojiti dovoljan budžet za više osoblja za pružanje socijalnih usluga i primeniti plan upravljanja slučajevima u pogledu rehabilitacije.
• Obezbediti objekte/zgrade kao skloništa u opštinama u kojima ona nisu dostupna, kao i obezbediti socijalno stanovanje za osobe koje su pretrpele rodno zasnovano nasilje.
• Izdvojiti dovoljno sredstava za povećanje broja centara za brigu o deci i predškolskih centara srazmerno broju dece u toj opštini. To će takođe povećati učinak dece, kao i omogućiti više žena da uđu u radnu snagu, kako pokazuje istraživanje MŽK.
• Predvideti iz budžeta Direkcije za obrazovanje na lokalnom nivou da se nastavnici na nivoima nižeg i višeg srednjeg obrazovanja obuče o rodno osetljivom predavanju.
• Obezbediti dovoljan budžet za pružanje usluga reproduktivnog zdravlja u svim opštinama.
• Odobriti fiskalne politike i podsticaje za razvoj ženskog biznisa, uključujući ovde i poljoprivredni sektor. Štaviše, svaka opština treba da analizira glavne prepreke sa kojima se ženska preduzeća suočavaju tokom i nakon pandemije, kao i da izradi politike koje bi pomogle u prevazilaženju ovih prepreka.
• Povećati broj inspektora ili izgraditi kapacitet sadašnjih inspektora za razvoj rodno odgovornog pristupa sledeći princip „Nikome ne nanosi štetu“ (Eng: Do no Harm approach)  tokom intervencija u borbi protiv neformalne ekonomije.

Mreža žena Kosova (MŽK) godinama teži i radi na institucionalizaciji rodno odgovornog budžetiranja, što zahteva da utrošena sredstva zadovolje različite potrebe i prioritete žena i muškaraca, kako je utvrđeno rodnom analizom.

OVDE možete pročitati praktični vodič koji je izradila MŽK za rodno odgovorno budžetiranje na lokalnom nivou.