Koalicija za rešavanje pitanja rodno zasnovane diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu (ZB), čiji je deo i Mreža žena Kosova (MŽK), lansirala je 20. maja u Briselu a  onlajn 30. maja preko Zoom platforme drugo izdanje istraživačkog izveštaja „Rodno zasnovana diskriminacija u oblasti rada na Zapadnom Balkanu..

Istraživanje ima za cilj da identifikuje nedostatke u relevantnom zakonskom okviru; svest i rasprostranjenost rodno zasnovane diskriminacije u vezi sa radom; u kojoj meri su ljudi podnosili pritužbe na diskriminaciju i kako su institucije razmatrale takve slučajeve.

Tokom svog govora u Briselu, Michela Matuella, vršilac dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) pri Evropskoj komisiji (EK), rekla je:

„OCD igraju ključnu ulogu u unapređenju ovih pitanja, a dokaz za to je danas objavljen izveštaj. Podsticaćemo političko vođstvo u regionu da uzme u obzir ove preporuke.“

U svom uvodnom obraćanju, Olga Martin Gonzalez, koordinatorka za rodnu ravnopravnost  u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju rekla je:

„Kontinuirani rad organizacija civilnog društva za ženska prava koje stoje iza ovog regionalnog istraživanja doprinosi političkim intervencijama zasnovanim na dokazima i pruža korisne preporuke za rešavanje rodno zasnovane diskriminacije na ZB, od strane vlada, civilnog društva, preduzeća i EU.“

David JJ Ryan, koautor,Vaska Leshoska, istraživačica, Reactor-Research in Action i Endrita Banjska, koautorka, MŽK, tokom dva lansiranja predstavili su glavne nalaze kao i preporuke za EU ​​i odgovorne institucije.

Ključni nalazi uključuju:

• Nijedna vlada nije u potpunosti uskladila svoj pravni okvir sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života. Postoje različita pitanja vezana za prava na odsustvo, posebno roditeljsko, očinsko i negovateljsko odsustvo.​
• Iako se čini da se svest da je rodno zasnovana diskriminacija nezakonita neznatno poboljšala, mnogi ljudi još uvek ne znaju gde i kako da je prijave.
• Rodno zasnovana diskriminacija vezana za rad i dalje je rasprostranjena na ZB, uključujući pri zapošljavanju, napredovanju na poslu, u vezi sa zaradom, ugovorima, pravima na porodiljsko odsustvo, roditeljsko odsustvo i seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu.
• Osobe LGBTQI+, žene sa invaliditetom i žene iz manjinskih. etničkih grupa prijavljuju da se suočavaju sa višestrukom, intersekcionalnom diskriminacijom.
• Malo ljudi prijavljuje rodno zasnovanu diskriminaciju zbog niske svesti o tome kako da je prijave; nepoverenja u institucije; zabrinutosti zbog stigmatizacije; straha od gubitka posla ili druge viktimizacije; i dugotrajnih, često skupih sudskih ili drugih postupaka.

Ključne preporuke uključuju:

Za EU

• Zahtevati sprovođenje institucionalnih reformi u cilju rešavanja rodno zasnovane diskriminacije u vezi sa radom kao uslova procesa pristupanja EU.​
• Pratiti reforme koristeći standardizovani pristup, preko izveštaja zemalja.  ​
• Podsticati i podržavati sve zemlje u usklađivanju njihovih pravnih okvira sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života.
• Nastaviti sa konsultovanjem i podrškom OCD, posebno ŽODC, u pravnim reformama, podizanju svesti, pružanju pravne pomoći, a samim tim i praćenju rada institucija.

Za odgovorne institucije:

• Uskladiti domaće zakonodavstvo sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, između ostalih potrebnih amandmana navedenih u izveštaju.
• Poboljšati prikupljanje podataka, obezbeđujući da svi podaci budu razvrstani prema polu žrtve(ava); polu navodnog(ih) počinioca(laca), lokacije i oblika diskriminacije. Redovno objavljivati podatke.​
• Obezbediti obaveznu, institucionalizovanu obuku za odgovorne službenike o rodnoj ravnopravnosti i transformaciji rodnih normi; pravnom okviru za rodnu zasnovanu diskriminaciju u oblasti rada i upućivanja​; i o oblicima rodno zasnovane diskriminacije na radu, posebno seksualnog uznemiravanja.
• Više resursa za inspektore rada i nosioce pravosudnih funkcija
• Poboljšati saradnju među institucijama i sa (Ž)OCD-ima, u zajedničkom podizanju svesti o tome kako prijaviti diskriminaciju i poboljšanju poverenja javnosti u institucije.