6. decembra na Regionalnoj konferenciji „Ujedinjeni protiv nasilja – dosta!“ u organizaciji Kancelarije predsednice Republike Kosovo i Ministarstva pravde Republike Kosovo, u okviru panela za diskusiju „Uloga civilnog društva u zagovaranju i kreiranju politike u oblasti nasilja nad ženama i nasilja u porodici“, učestvovala je Adelina Berisha, menadžerka Programa za tretiranje rodno zasnovanog nasilja u MŽK-u.

U svom govoru gđa Berisha je pomenula neke od uspeha MŽK-a od posleratnog perioda, u smislu borbe protiv rodno zasnovanog nasilja. U nastavku pročitajte njen govor na ovoj konferenciji.

„Zadovoljstvo je danas deliti ovaj panel sa svim ovim sestrama aktivistkinjama iz regiona od kojih smo imali sreću da mnogo naučimo. Verujem da je svaka od nas živa arhiva i da ima istoriju aktivizma u našim zemljama. Moja arhiva počinje dokumentima iz 2007. godine, kada sam postala deo Mreže žena Kosova, i mislim da za ove godine imam dovoljno uspeha da podelim, ali nema dovoljno vremena.

Kao organizacija zasnovana na članstvu, sa 144 organizacije članice koje dolaze iz svih regiona Kosova, koje predstavljaju sve etničke grupe na Kosovu, bez obzira na seksualnu orijentaciju, veru, itd., imali smo sreću da uvek informacije o realnosti i problemima žena dobijamo sa terena. Imamo tu saradnju grassroot-ova i think tankova, koja nam je pomogla da razumemo šta dolazi sa terena, ali i kako da utičemo na politiku.

Ženske organizacije su osnovane iz nužde, ne zato što su imale projekte ili budžete, već zato što su žene kucale na vrata ovih žena i tražile podršku. Počelo je sa seksualnim nasiljem tokom rata, a od 1999. smo počeli da stvaramo mehanizme za tretiranje nasilja nad ženama, nastavilo se i u posleratnom periodu unapređenjem politika, ali i pozicioniranjem našeg značaja (žena) u kreiranju politika i državotvornosti i postizanja rodne ravnopravnosti. Prihvatilišta, centri koji su pružali usluge žrtvama seksualnog nasilja, svi su članovi Mreže i zajedno sa Mrežom smo prvo prevazišli stigmu.

Prve smo iznele ova pitanja u javnu sferu i saopštili ih građanima, ali i političarima, koji u različitim vremenima nisu hteli ni da nas slušaju ni da nam veruju.

Međutim, kao Mreža, oduvek smo želeli da zastupamo na osnovu činjenica. 2008. godine smo uradili prvo istraživanje kao prva organizacija koja je procenila rasprostranjenost nasilja u porodici na Kosovu, kako bismo obavestili naše institucije da ovaj problem postoji i kako bismo što pre preduzeli neophodne korake da ga tretiramo. Govorim o periodu kada Kosovo još nije bilo država i funkcionisalo je po propisima UNMIK-a, a ovo istraživanje je bilo osnov za momentalni početak izrade prvog Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, koji je usvojen 2010. i bio aktuelan do septembra ove godine, kada je dopunjen i izmenjen. Neposredno nakon ovog zakona, naš rad je uticao na izradu strategije i prvog akcionog plana, koji je bio za period 2011-2015. godine, a usledile su još dve strategije, uključujući i ovu aktuelnu, koja danas ima negde oko 70 odsto preporuka MŽK-a integrisanih u njega.

Uvek smo deo svih radnih grupa tokom izrade bilo kog zakona koji se odnosi na rodnu ravnopravnost, uključujući i zakonodavstvo koje se bave rodno zasnovanim nasiljem.

2012. godine smo uradili analizu ( Po kojoj ceni?!) da vidimo koliko košta državu sprečavanje nasilja. To je istraživanje, za koje verujem da je i danas aktuelno i koje naše institucije mogu koristiti i danas da vide kako bi bilo mnogo efikasnije fokusirati se na prevenciju i koliko će lečenje i rehabilitacija koštati državu Kosovo.

Uradili smo prvo istraživanje i pokrenuli prvu kampanju da seksualno uznemiravanje iznesemo u javnost, pošto smo bili na terenu i naše devojke su trpele seksualno uznemiravanje, ali niko nije pričao o ovom problemu.

Zato smo 2014. godine započeli kampanju „Take Back the Night“, tako da smo 4-5 godina pre nego što je Pokret #metoo poprimio ovu globalnu dimenziju, mi na Kosovu bili svesni problema seksualnog uznemiravanja i koliko žena i devojaka pati od ove pojave na Kosovu.

Nakon ove kampanje usledilo je prvo istraživanje Seksualno uznemuravanje na Kosovu koje je pokrenuto 2016. godine. Svaku inicijativu radimo sa strategijom, odnosno istražujući i objavljujući oblike nasilja koji su prisutni u društvu kako bismo mogli da se zalažemo za i integrišemo Istambulsku konvenciju u Ustav Kosova. Dakle, kada dođe ova faza, nemojte nam reći da ovi problemi ne postoje u našem društvu. Trudimo se da sve dokažemo činjenicama istraživanjem sa ženama i građanima Kosova sa reprezentativnim uzorcima od preko 1300 anketiranih građana.

Nakon istraživanja seksualnog uznemiravanja, fokusirali smo se na rešavanje zakonodavstva i ako se sećate, negde 2018. godine počeo je rad na izmeni Krivičnog zakonika. Razni donatori bili su protiv naših predloga za uvođenje nasilja u porodici, seksualnog uznemiravanja, sakaćenja ženskih genitalija, progona, što je sve zahtevala Istambulska konvencija, a mi još nismo imali Istambulsku konvenciju kao deo Ustava Kosova. Mi smo prethodili ovom procesu i sa radnim grupama, iako je bilo primedbi, uspeli smo da ih ubedimo i sva ova dela se sada pojavljuju kao krivična dela u Krivičnom zakonu Kosova.

Ovaj korak je pratila strategija koja se proširila svim oblicima nasilja iako nismo imali Istambulsku konvenciju u Ustavu, ali smo već bili u procesu glasanja za Konvenciju i od 2020. godine Konvencija je deo Ustava Kosova i bez skromnosti mogu reći da je ovo direktan doprinos ženskih organizacija i feminističkih aktivistkinja.

Od 2018. godine prevazilazimo izazov skloništa. Skloništa su godinama imala izazov finansijske podrške države, država je u obavezi da ih podrži jer kupuje usluge od ovih organizacija, a od 2018. uspeli smo da imamo posebnu liniju u budžetu Kosova – linija za osnovne usluge za skloništa. Postoje neki problemi sa linijom jer ne ide direktno u skloništa, već i druge organizacije imaju koristi od ove linije, ali ovo je bio uspeh, što sa ponosom kažemo i od tada se budžet povećava iz godine u godinu i nadamo se da će ovaj budžet odgovarati potrebama skloništa.

Nedavno smo zajedno sa Ministarstvom pravde, uz podršku UN Women kroz fondove EU, izradili prvi Protokol na Kosovu za tretiranje slučajeva seksualnog nasilja, zajedno sa vama Ariana, izradili smo dva modula za tretiranje nasilja u porodici i seksualnog nasilja i trgovine ljudima koji su obavezni za socijalne radnike. U ponedeljak smo imali sertifikaciju prvih trenera koji će znanje preneti na druge socijalne radnike koji rade sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja.

Uvek šaljemo preporuke na nacrte budžeta u zavisnosti od potreba, a ovoga puta smo se fokusirali na to da opština poveća broj socijalnih radnika i očekujemo da ćemo krenuti na liniji koja je u praksi i da će se broj socijalnih radnika povećati u centrima kako bi što više radnika bilo na raspolaganju žrtvama. Takođe smo zatražili povećanje broja branilaca žrtava u slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Pratimo slučajeve rodno zasnovanog nasilja kao i pružamo pravnu podršku žrtvama. Nismo bili organizacija koja nudi usluge, ali nas je potreba naterala jer smo videli da žene borave na vratima institucija tražeći podršku i odlučili smo da angažujemo advokata koji pomaže ženama u savetovanju, upućivanju i zastupanju u sudovima.

Vidimo da kada smo prisutni u ovim slučajevima, predmeti se bolje vode, i žao nam je zbog toga jer naše institucije treba da se prema predmetima odnose dostojanstveno kako zaslužuju i kako zakon nalaže. Ali, naše prisustvo povećava efikasnost.

Tretiranje nasilja se ne radi samo iz jednog ugla, imamo multisektorski pristup u tretiranju nasilja i deo smo radnih grupa u kreiranju nastavnih planova i programa kako bismo uticali na promenu društvenih normi, a one su te koje nas ometaju da se borimo protiv nasilja. Nažalost, građani koji tolerišu nasilje su zaposleni u institucijama. Preporuke šaljemo i na Zakon o radu, jer su svi međusobno povezani.

Sve ovo radimo da bismo tretirali nasilje i moja današnja poruka je da: Kao građani, svako od nas ima ulogu da se bori protiv nasilja, dakle, nasilje nije privatna stvar i samo aktivizmom i glasom žrtava možemo se boriti protiv nasilja. Poziv i muškarcima da budu samokritičniji, jer oni moraju preduzeti mere da promene svoje ponašanje i postupke ako želimo da žene i muškarci budu ravnopravni.