Mreža žena Kosova (MŽK) je 5. decembra predstavila Izveštaj o proceni za Kosovo: Integracija rodne perspektive u proces članstva u Evropskoj uniji (EU).
Uzimajući u obzir da su Vlada Kosova i EU preuzele nekoliko obaveza za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru procesa članstva u EU, na osnovu zvaničnih pokazatelja politike i zajedničke metodologije u čitavom regionu Zapadnog Balkana (ZB), ovaj izveštaj prati i izveštava o napretku ostvarenom u unapređenju rodne ravnopravnosti u smislu ključnih procesa vezanih za članstvo u EU i politički dijalog u 2022. godini. Sažeti nalazi i preporuke imaju za cilj da vladinim zvaničnicima i EU pruže razmišljanja o poboljšanju uključivanja rodne perspektive u ove procese.
Isti, imaju za cilj da informišu ženske organizacije civilnog društva (ŽOCD) o rodno transformativnijem pristupu u njihovim inicijativama zastupanja u vezi sa procesom članstva u EU.
Uopšteno, izveštaj MŽK-a je otkrio da su vlada Kosova i EU značajno poboljšale stepen do kojeg su uključile rod u proces članstva u EU, za oko 31% više u poređenju sa 2021. godinu. U vezi sa nekim od indikatora merenja, u poređenju sa drugim zemljama ZP, Kosovo ima najinkluzivniji pristup civilnog društva u procesu članstva u EU. Međutim, još uvek postoje mogućnosti za dalja poboljšanja.
„Veoma cenimo vršenje odgovornosti u vezi sa uključivanjem roda u Izveštaj EK o Kosovu za 2023. godinu“, komentarisala je Kancelarija EU na Kosovu povodom objavljivanja ovog izveštaja. „Svake godine vidimo napredak u tretiranju potreba žena i devojaka, a takođe znamo da se napori moraju proširiti u nekoliko drugih oblasti. EU će nastaviti da bude odgovorna za unapređenje rodne ravnopravnosti u svim politikama u bliskoj saradnji sa svim zainteresovanim stranama.“
Valmira Rashiti, koautor ovog izveštaja i službenica za integraciju rodne perspektive u MŽK-u, predstavila je neke od sledećih nalaza:
- Podizanje uključivanja rodne perspektive u izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2022. godinu;
- Nedostatak bliže konsultacije vlade i EU sa ŽOCD-ovima o njihovim prioritetima;
- Nedostatak redovnog i strukturiranog dijaloga između kancelarije EU na Kosovu i ŽOCD-ova, kako bi se razgovaralo o njihovim perspektivama o političkim dešavanjima;
- Umereni nivo uključenosti ŽOCD-ova, posebno onih sa lokalnog nivoa, u procesu političkog dijaloga i strukturama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), sa naglaskom u okviru pododbora i odbora SSP-a;
- Umereni nivo rodne uključenosti na sastancima SSP-a i mogućnosti za povećanje transparentnosti vlade kroz objavljivanje agendi i zaključaka sa sastanaka SSP-a između vlade i EU, kako bi se došlo do različitih žena i muškaraca i organizacija civilnog društva; i
- Nizak nivo implementacije Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o ženama, bezbednosti i miru od strane EU i Vlade Kosova.
Iz institucionalne perspektive, Artan Çollaku, Kancelarija za koordinaciju procesa stabilizacije i pridruživanja, Kancelarija premijera, rekao je da: „Iz dosadašnjeg iskustva u koordinaciji planiranja i praćenja evropskih integracija od stupanja na snagu SSP-a, možemo konstatovati da je saradnja sa civilnim društvom poboljšana za integraciju rodne perspektive u okvir planiranja ovog procesa.
Javna uprava je bolje shvatila značaj i relevantnost rodne perspektive za ovaj proces, a napravljena su i neka poboljšanja u implementaciji nekih prioritetnih poglavlja pregovora o članstvu, kao što je 23. poglavlje [o pravosuđu i osnovnim slobodama] ili 20. [o preduzetništvu i industrijskim politikama]”.
MŽK se slaže sa ovim i ponavlja da se Kosovo smatra pozitivnom praksom u regionu.
Međutim, Luljeta Demolli iz Kosovskog centra za rodne studije i Vetone Veliu iz Mitrovačkog udruženja žena za ljudska prava, naglasile su hitnu potrebu za uključivanjem većeg broja žena u strukture političkog dijaloga, sa naglaskom na žene na lokalnom nivou, uključujući njihove prioritete i izazove u političkim agendama.
Ključne preporuke ovog izveštaja su sledeće.
Za Vladu Kosova:
- Učiniti dosljedno prikupljanje i redovno objavljivanje podataka razdvojenih po polu, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, za informisanje o reformama procesa članstva u EU.
- Preispitati potrebnu organizaciju i konsultacije sa ŽOCD-ovima i njihovo uključivanje u strukture evropskih integracija. Da se da prioritet primanju i savetovanju njihovih doprinosa u vezi sa sastancima struktura SSP-a.
- Ispitati mogućnost objavljivanja agendi i zaključaka sa sastanaka struktura SSP-a.
- Razmotriti uključivanje stručnjaka iz ŽOCD-ova u konsultacije i radne grupe od ranih faza izrade politika i sektorskih dokumenata (pre zvaničnih javnih konsultacija) kako bi se osiguralo da je pažnja na rodnu ravnopravnost integrisana od samog početka, kao i da bi se izbegle bilo kakve strukturne ili sistemske prepreke kako bismo obezbedili dovoljnu pažnju rodnoj ravnopravnosti u javnim politikama.
- Težiti poboljšanju kapaciteta službenika za rodnu ravnopravnost kako bi ih angažovali u procese sastavljanja politika kroz radne grupe, ka integraciji rodne perspektive u politike koje proizilaze iz procesa članstva u EU.
Za Evropsku uniju na Kosovu:
- Nastaviti organizovanje neophodnih konsultacija sa različitim ŽOCD-ima i integrisati njihov doprinos u Izveštaj Evropske komisije o Kosovu.
- Naglasiti saradnju i razvoj strategija sa ŽOCD-ove mrežama kako bi se povećale konsultacije sa različitim ženama i muškarcima, uključujući lokalni nivo, osobe sa ograničenim sposobnostima i različite etničke pripadnosti.
- Da se dalje poboljša svest o rodnoj ravnopravnosti u političkom dijalogu sa Vladom Kosova, uključujući Agenciju za polnu ravnopravnost i mehanizme rodne ravnopravnosti u strukture dijaloga.
- Održavati redovne sastanke između šefa Kancelarije EU na Kosovu/specijalnog predstavnika EU i različitih ŽOCD-ova u vezi sa pitanjima rodne ravnopravnosti i prava žena, kao i u vezi sa političkim dešavanjima uopšte, u skladu sa obavezama EU u okviru Rezolucije 1325 i Rodnog akcionog plana III.
- Preduzeti hitne korake da obezbedi bolje i redovno učešće različitih ĆOCD-ova u dijalogu Priština-Beograd, uključujući redovne konsultacije, u skladu sa Rezolucijom 1325.
- Osigurati implementaciju i praćenje Rodnog akcionog plana na nivou zemlje, uz bliske konsultacije sa ŽOCD-ovima.
Pored navedenih lica, u panelu su učestvovali i: Monika Gajowy, iz Sekcije za evropske integracije, politiku, informisanje i štampu, Kancelarija Evropske unije na Kosovu; i Reyes Charle Cuellar, savetnica za rodna pitanja, specijalna predstavnica Evropske unije. U međuvremenu, Nicole Farnsworth, koautorka i rukovodilac istraživačkog programa, moderirala je panel.
MŽK je sastavila ovaj sažetak politika, koristeći metodologiju koju su razvile partnerske organizacije Koalicije za unapređenje rodne ravnopravnosti kroz proces pristupanja EU (EQUAPRO) kao deo naše zajedničke inicijative „Jačanje rodne ravnopravnosti kroz proces pristupanja EU“ koji sufinansiraju Evropska komisija i Švedska.
Kompletnu diskusiju možete videti ovde. U međuvremenu, izveštaj „Integrisanje rodne perspektive u proces članstva u EU“ možete pronaći ovde.