Oslobađanje uma kroz umetnost: FemArt 2025 počinje smelim performansima 

Pod temom identiteta, sećanja i suživota, 13. izdanje Međunarodnog festivala umetnica i aktivistkinja „FemArt“, koji organizuje ArtPolis, odvijalo se tokom šest živopisnih dana u Prištini. Ovogodišnji moto „Oslobodi svoj um“ postavio je ton za duboko angažovan program koji je započeo 16. juna spektakularnom svečanom večeri u sali AMC. Publiku je oduševila „Shkodra Elektronike“, eksperimentalna performansa koja je spojila elektronsku muziku sa tradicionalnim motivima, stvarajući snažno višesenzorno iskustvo. 

U narednim danima, program je obuhvatio niz međunarodnih pozorišnih predstava. Posebno se izdvojio italijanski kolektiv Biloura sa predstavom „Tihe glasove“, dok su „Ja sam ona“ i „Žene Troje“ istraživale međuetnička, međugeneracijska i višejezična iskustva nasilja, traume i osnaživanja žena. Ove predstave su okupile umetnice iz Kosova i Srbije, označivši inspirativne trenutke prekogranične umetničke i političke saradnje. 

Aktivistkinje istražuju mentalno zdravlje i sagorevanje u umetnosti i aktivizmu  

Ovogodišnja Međunarodna konferencija „Umetnost + Um: Isceljenje, mentalno zdravlje i sagorevanje u kreativnom otporu” bavila se temom koja je često tabu u Kosovu – mentalnim zdravljem i sagorevanjem. Konferencija je obuhvatila tri panela u okviru kojih se diskutovalo o umetnosti kao sredstvu isceljenja i za pojedinke i za društvo, o izazovima mentalnog zdravlja u kreativnoj industriji i o sagorevanju kod umetnica i aktivistkinja. Paneli su okupili raznoliku grupu umetnica, aktivistkinja i kliničarki iz Kosova, Srbije, Ukrajine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. 

Jedan od panela uključivao je Adeljinu Berišu iz Mreže Žena Kosova (MŽK), direktorku programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Ona je podelila uvide o preseku aktivizma, empatije i emocionalne otpornosti. 

Umetnost kao isceljenje i solidarnost: prevazilaženje bola kroz kreativni izraz 

Uvodni panel fokusirao se na umetnost kao sredstvo isceljenja. Kroz ples, pozorište, poeziju i slikarstvo, panelistkinje su izrazile kako su im kreativne prakse pomogle da obrade lične i kolektivne boli — od ratnih iskustava i patrijarhata do svakodnevnih emocionalnih poteškoća. Mnoge su umetnost opisivale kao svoju liniju spasa, često ponavljajući snažnu frazu: “Umetnost me spasila.” 

Pored ličnog isceljenja, umetnost je predstavljena i kao sredstvo povezivanja i solidarnosti, kao način da se svi povežemo – ne samo unutar zajednica, već i globalno. 

Kroz svoju poeziju o plesu, Dženet Rajnek je umetnost opisala kao univerzalni jezik koji prevazilazi granice, pomažući nam da dosegnemo izvan sopstva i onoga što nas razdvaja. U duhu solidarnosti je izjavila: „Nisi sama. Igraj, ustani, govori jednim glasom kako bi bila čujna… Mi svedočimo, grlimo, donosimo svoja srca i svoju pomoć. Ustajemo zajedno, skačemo, pevamo, igramo svoje sestrinstvo.”  

Sagorevanje i dalje: mentalno zdravlje i rodno uslovljeni sistemski pritisci u kreativnom radu 

Drugi panel fokusirao se na pitanja mentalnog zdravlja u kreativnom sektoru. Iz kliničke perspektive, dr Marijel Lekler je opisala sagorevanje kao stanje kada „dostižeš psihološke i mentalne granice svog tela… to je preplavljenost usled obavljanja velike količine posla i neosluškivanja svojih potreba – mentalnih i fizičkih.“ Naglasila je da je to način na koji telo signalizira potrebu za usporavanjem, a često se ispoljava kroz iscrpljenost, ukočenost mišića, depresiju i anksioznost.    

Zajedničko razmišljanje panelistkinja bilo je da su žene, posebno duboko naučene da samo nastavljaju – da guraju napred – traže potvrdu, postižu uspeh ili udovoljavaju drugima – umesto da stanu, oslušnu svoje emocije i daju sebi vremena za isceljenje. Panelistkinje su istakle važnost postavljanja granica, stvaranja isceljujućeg okruženja i negovanja solidarnosti i uzajamne podrške.   

Iako je sagorevanje diskutovano kao lični izazov, sve su ga prepoznale i kao sistemski problem, sa rodnim dimenzijama i strukturnim korenima u patrijarhatu i kapitalizmu. Ovi sistemi su opisani kao perpetuirajuće strukturalno nasilje nad onima koji/e rade u kreativnoj industriji i šire, a sagorevanje se javlja kao jedan od njegovih najvidljivijih simptoma.  

Sagorevanje, otpornost i isceljenje: nošenje s emocionalnim teretom aktivizma 

Tema sagorevanja nastavljena je i u trećem panelu koji je otvorila Šćipe Maljuši, koja sebe opisuje kao feministkinju „od dana kada se rodila“. Poput mnogih aktivistkinja, preuzela je odgovornost još u mladosti da „popravi svet i donese radost“. Radeći u ratnim zonama i doživljavajući lične tragedije, doživela je sagorevanje. Ipak, Maljuši je ponudila snažnu reinterpretaciju: sagorevanje, rekla je, ne bi trebalo da bude izvor srama, već prilika za rast i razmišljanje. „Sagorevanje mi je pomoglo da izgradim hrabrost“, podelila je, uporedivši ga sa „motorom koji te tera da ideš napred.“ Naglasila je važnost opraštanja sebi, učenja iz grešaka, isceljenja kroz kreativni izraz i meditaciju, i priznanja da je suočavanje s mentalnim zdravljem, posebno kao aktivistkinja, često putovanje koje traje ceo život.  

Adeljina Beriša je dalje razradila ove ideje, oslanjajući se na svoje dvostruko iskustvo kao psihološkinja i ekspertkinja za rodno zasnovano nasilje. Istakla je empatiju kao ključnu za aktivizam. Aktivistkinje, navela je, često nose emocionalnu težinu tuđe patnje i osećaju se pozvanima da donesu promenu. Za žene, naročito one koje rade u NVO sektoru za rodnu pravdu, ovaj teret se dodatno pogoršava patrijarhalnim normama, finansijskom nesigurnošću i, u njenom slučaju, emocionalnim teretom rada sa preživelima rodno zasnovanog nasilja. Rezultat, rekla je, jeste savršena oluja za sagorevanje. „Moramo da brinemo o našim feministkinjama aktivistkinjama kako bi ostale motivisane u svom radu na rodnoj ravnopravnosti“, rekla je. „U ovim vremenima neizvesnosti, kada svedočimo sužavanju prostora za podršku feminističkom pokretu, moramo da stojimo zajedno u solidarnosti i podržimo jedna drugu.“ 

Beriša se osvrnula na svoje rane godine u MŽK kada je bilo malo svesti o sagorevanju i strategijama samoodbrane. Naglasila je važnost proaktivne podrške mentalnom zdravlju zaposlenih, ne samo zbog organizacionih performansi, već i radi stvaranja zdravijeg društva. Podelila je da je u poslednjih nekoliko godina MŽK preduzela značajne korake u stvaranju prostora za emocionalnu dobrobit svog osoblja – kroz radionice, grupne sesije i pristup profesionalnoj podršci, čak i uključujući tu posvećenost u budžet. „MŽK obezbeđuje psihološku podršku za svoje osoblje i blisko sarađujemo sa skloništima i dnevnim centrima na stvaranju sigurnih prostora. Ovi prostori im omogućavaju da otvoreno govore o svojim iskustvima i pomažu u prevenciji sagorevanja i posttraumatskog stresnog poremećaja, koji može proizaći iz dugotrajnog rada sa preživelima rodno zasnovanog nasilja i drugih svakodnevnih problema koji pogađaju žene.” 

Dodala je da će MŽK u narednim danima podržati trodnevnu radionicu za radnice u skloništima, fokusiranu na suočavanje sa emocionalnim stresom i prevenciju sagorevanja, koju će voditi psihološkinje i psihoterapeutkinje.  

Panel je takođe osvetlio borbe sa kojima se suočavaju marginalizovane grupe, uključujući LGBTIQ+ aktivistkinje – ističući intersekcijske prepreke koje nastaju prilikom odbrane i promocije ljudskih prava u uslovima trajne stigmatizacije i diskriminacije. LGBTIQ+ aktivistkinja Rajmonda Suljbije iskreno je govorila o poteškoćama u pristupu psihološkoj podršci kako za sebe, tako i za druge u svojoj zajednici.   

U celini, konferencija „Umetnost + Um“ pružila je snažan podsetnik da isceljenje od i prevencija sagorevanja zahtevaju i lični trud i politički otpor. Briga o našem mentalnom zdravlju, naročito usred ukrštajućih borbi onih koji/e žive pod rodnom opresijom, nije luksuz već nužnost. Ta briga mora biti integrisana u naše institucije i svakodnevni život, dok se istovremeno suočavamo sa sistemskim uzrocima štete i transformišemo ih.  

Proslava života i umetnosti: Inspirativna završna ceremonija FemArt-a 

Poslednjeg dana, pod otvorenim nebom Gradskog parka, umetnice i aktivistkinje okupile su se radi odmora, brige o sebi i solidarnosti. Dženet Rajnek i World Dance Kosova vodile su živahan i radostan plesni događaj. Pokret, smeh i ritam slobodno su tekli u kolektivnom izrazu oslobađanja i zajedništva. 

Završna proslava FemArt-a 2025 zaista je bila festivalska. Završni večernji program bio je deo Fête de la Musique 2025, a vrhunac večeri bila je izvedba francuske grupe „Tentative“, čiji je nastup pretvorio kraj ovog šestodnevnog putovanja u slavlje života, otpornosti i moći umetnosti da ujedini. 

Jedva čekamo da vidimo kakva iznenađenja, solidarnost i inspiraciju FemArt donosi sledeće godine!