Mreža žena Kosova nastavlja napore ka okončanju rodno zasnovanog nasilja 

 

Tim Mreže Žena Kosova (MŽK) nastavio je sa intenzivnim naporima da okonča sve oblike rodno zasnovanog nasilja, vođen strateškim Programom MŽK-a za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. 

Tim je takođe nastavio sa istraživanjem koje će doprineti petom izveštaju MŽK-a o praćenju rodno zasnovanog nasilja na Kosovu. Izveštaj će ispitati svest i stavove službenika/ca odgovornih za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uključujući kako su se oni promenili od 2021. godine; u kojoj meri je pravni okvir koji se odnosi na rodno zasnovano nasilje sproveden od 2021. godine; i ponudiće preporuke zasnovane na dokazima za unapređenje institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje na Kosovu. Takođe, izveštaj će služiti za praćenje i evaluaciju Nacionalne strategije i Akcionog plana za borbu protiv porodičnog nasilja, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja 2022–2026, kao i za identifikaciju preporuka za buduću strategiju i potrebne izmene zakona. 

Istraživački tim je završio više od 100 intervjua sa predstavnicima više od 16 različitih institucija, stručnjacima civilnog društva i međunarodnim organizacijama u osam opština. Do sada je glavni izazov bio pronalaženje tačnih kontakt podataka institucija na opštinskom nivou i obezbeđivanje intervjua sa nekim zvaničnicima. Trenutno su u procesu transkribovanja intervjua, kodiranja i analize. Očekuje se da će izveštaj biti završen do kraja godine i objavljen početkom 2025. godine. 

U međuvremenu, pravni okvir Kosova u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem prolazi kroz značajne promene. MŽK nastavlja da pomno prati i nadgleda ove procese. 

U septembru je Adeljina Beriša, menadžerka Programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, učestvovala na nekoliko sastanaka radnih grupa u vezi sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, gde je zastupala preporuke MŽK-a za uključivanje zločina vezanih za rodno zasnovano sajber nasilje. MŽK je takođe učestvovala u radnoj grupi koja je radila na izradi pravne osnove za SOS telefonsku liniju u skladu sa zahtevima Istanbulske konvencije; nacrtu Administrativnog uputstva za uspostavljanje lokalnih koordinacionih mehanizama za borbu protiv porodičnog nasilja; dostavila komentare na nacrt Zakona o socijalnom stanovanju; i prati nekoliko drugih procesa. 

Tim MŽK-a je ocenio da su diskusije sa institucijama u okviru radnih grupa bile vrlo korisne u smislu razmene različitih stavova, iskustava i prepreka sa kojima se suočavaju u primeni važeće legislative. Čuvši o stvarnim izazovima sa kojima se suočavaju tužioci i sudije, MŽK je dobila važne informacije o postojećim preprekama u sprovođenju zakona, uključujući one vezane za ukorenjene rodne norme i prakse. Ove informacije su ključne za identifikaciju budućih koraka, kako pravno tako i u smislu podizanja svesti. 

„Moramo više da razmišljamo o tome kako da se pozabavimo tradicionalnim normama, na primer one koje vrednuju nevinost, jer one mogu predstavljati prepreke sprovođenju zakonodavstva i pravednom pristupu pravdi“, izjavila je Beriša na osnovu iskustava u radnim grupama. 

U međuvremenu, tim MŽK-a je nastavio da pruža besplatne savete u vezi sa pravnim okvirom i upućivao slučajeve rodno zasnovanog nasilja na besplatnu pravnu pomoć, kao i da prati tekuće sudske procese u vezi sa borbom protiv rodno zasnovanog nasilja. 

Tokom septembra, Beriša je takođe dala nekoliko intervjua o temama vezanim za rodno zasnovano nasilje i rodna pitanja uopšte, uključujući jedan konkretan slučaj seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, reproduktivnog zdravlja i favorizovanja muškaraca na rukovodećim pozicijama.  

Ukupno, MŽK je ove godine imala 19 medijskih izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju, a ovaj broj ne uključuje reakcije MŽK-a nakon specifičnih slučajeva.