Mreža žena Kosova (MŽK) zajedno sa Kancelarijom Evropske unije (EU) na Kosovu/Specijalnim predstavnikom EU na Kosovu, u utorak, 29. novembra, organizovala je radni ručak i razgovor između ambasadora Tomaša Šunjoga, šefa kancelarije EU/Specijalnog predstavnika EU na Kosovu, zvaničnika EU i liderki predstavnica civilnog društva. Tokom dva sata, žene liderke imale su prostor da razgovaraju i zagovaraju različita važna pitanja vezana za rodno zasnovano nasilje, ekonomsko osnaživanje žena, rodno odgovorno budžetiranje, značaj podrške Srpkinjama u ruralnim sredinama, izazove žena sa invaliditetom i, između ostalog, značaj zajedničkog jezika za dijalog sa srpske i kosovske strane za dobrobit građana, u skladu sa Rezolucijom 1325.

Imajući u vidu „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, ambasador Šunjog rekao je da poruku protiv nasilja nad ženama treba širiti što je više moguće. On je naglasio da se još više žena u kosovskom društvu suočava sa izazovima u pogledu uključivanja u politiku, ekonomiju, vladavinu  prava kao i u zapošljavanju. Ovom prilikom on je bio zainteresovan da sazna o rezultatima inicijative MŽK „Jačanje učešća žena u politici“ koju finansira Kancelarija EU na Kosovu, u okviru koje je i organizovan ovaj radni ručak.

S tim u vezi, Nermin Mahmuti, predsedavajuća odbora MŽK/Izvršna direktorka Community Development Fund (CDF) – Fond za razvoj zajednice, između ostalog, rekla je da se broj žena u odlučivanju povećao kroz podršku Kancelarije EU na Kosovu tokom poslednje četiri godine, ali i kroz kontinuirani rad MŽK tokom godina na osnaživanju žena kao i zalaganju da se glasa za što veći broj žena na lokalnim i parlamentarnim izborima.

„Zahvalne smo na podršci EU za jačanje učešća žena u politici. Nadamo se da će se nastaviti i u budućnosti i nakon što se ovaj projekat završi, kao i da ćemo nastaviti dijalog, s obzirom na to da naš rad nije zasnovan na projektima, već smo posvećeni dugoročnim promenama“, rekla je Mahmuti, ističući da MŽK, koja sada broji 190 organizacija članica, ima u svojoj strategiji program za osnaživanje žena u donošenju odluka.

Valjmira Rašiti, koordinatorka projekta i pravna asistentkinja, MŽK, rekla je da je MŽK primer za region u fokusu koji daje rodnoj ravnopravnosti. Rašiti je istakla podršku koju EU treba da pruži uključivanju žena u pregovore sa Srbijom, ističući i pismo koje je MŽK uputila emisaru EU za dijalog. Miroslavu Lajčaku.

Ambasador Šunjog je bio zainteresovan da sazna da li se povećao nivo učešća žena u politici na lokalnom nivou.

Ovom prilikom, Lluljeta Demoli iz Kosovskog centra za rodne studije (KCRS), rekla je da iako su dve žene uspele da budu izabrane za predsednice opština i da je povećan broj žena koje su pobedile i na lokalnom i na centralnom nivou, a da nisu imale potrebe da iskoriste rodnu kvotu. Međutim, ona je rekla da se žene i dalje suočavaju sa brojnim preprekama, kao što je nedostatak pristupa predstavljanju svojih programa tokom izborne kampanje, kao i patrijarhalni mentalitet.

S druge strane, Resmije Rahmani iz Organizacije za osobe sa mišićnom distrofijom Kosova (OPDMK), ujedno i partnera u sprovođenju inicijative koju podržava EU, rekla je da su žene sa invaliditetom najmarginalizovanije od svih, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju.

„Imam 42 godine i do sada sam glasala samo dva puta. Tražim svoje pravo na slobodno kretanje“, rekla je Rahmani, ohrabrujući EU da podstakne vladu Kosova da podrži uključivanje žena i devojaka sa invaliditetom u donošenje odluka i da unapredi pravni okvir za zaštitu osoba sa invaliditetom.

U svetlu političke situacije stvorene na severu i povlačenja srpskih zvaničnika iz kosovskih institucija, Valjbona Sadiku, izvršna direktorka CECD and Friends, rekla je da postoji strah i među albanskim i srpskim ženama i devojkama zbog političkih uticaja u severnom delu Mitrovice. Iz tog razloga je zatražila od EU da nastavi da podržava organizacije koje imaju za cilj da unaprede među-etničke odnose u ovom delu, ističući da „ako žene nemaju sredstva, onda prestaje i komunikacija“.

Nevenka Rikalo iz organizacije Ruka Ruci, takođe partnera u sprovođenju inicijative koju podržava EU, istakla je da je zahvaljujući posvećenosti MŽK-a njena organizacija uspela da istakne probleme srpskih žena u ruralnim područjima kao i da deluje na jačanju kapaciteta ženskih organizacija u regionu Kosova Polja, Lipljana i Obilića.

„Tražimo od kancelarije EU na Kosovu da nastavi da podržava ženske organizacije, sa naglaskom na žene u ruralnim sredinama, kroz različite načine finansiranja, kao što je to bio slučaj sa ovim projektom u okviru MŽK za jačanje njihovih zagovaračkih kapaciteta.”

Džuljieta Devoli, menadžerka projekta Mreže organizacija žena Romkinja, Aškalijki i Egipćanki na Kosovu (NRAEWOK) zatražila je da se učini više protiv ranih brakova ove zajednice. Ona je rekla da žene iz ove zajednice još uvek nisu svesne rodno zasnovanog nasilja.

„One normalizuju nasilje, zbog okolnosti i nemogućnosti da ga prijave, ili ne znaju gde da prijave ove slučajeve, institucije diskriminišu i ne ponašaju se u skladu sa zakonima i žrtva bude ponovo viktimizovana“, rekla je ona ističući da nedostaju sredstva za podizanje svesti jer su njihovi projekti kratkoročni.

Na sastanku se takođe razgovaralo o rodno odgovornom budžetiranju kao i o važnosti da skloništa na Kosovu imaju stalni budžet i da se ne tretiraju kao nevladine organizacije.

Ovaj sastanak je podržala Kancelarija Evropske unije na Kosovu, kroz inicijativu „Jačanje učešća žena u politici“.

Kroz ovu inicijativu bilo je bliske saradnje sa političarkama na svim nivoima, kao i sa ženama zainteresovanim da se bave politikom kroz jačanje njihovih kapaciteta.. S obzirom na nedostatak odgovarajuće zastupljenosti, ova inicijativa je imala za cilj da uključi žene sa invaliditetom i žene iz manjina u postojeće mreže, kao i u politiku i donošenje odluka. Inkluzija i solidarnost su osnovne vrednosti ove inicijative za širenje ženskog pokreta na Kosovu.

Stoga je MŽK zajedno sa Organizacijom za osobe sa mišićnom distrofijom Kosova (OPDMK), Rukom Ruci (RR) i Evropskim udruženjem pravnica (EWLA), uspela da donesu mnoge promene. Od januara 2019. do decembra 2022. godine, među brojnim rezultatima postignutim kroz ovu četvorogodišnju podršku, ka osnaživanju različitih žena i tokom prethodnih godina, kontinuirano zagovaranje MŽK-a, rad u partnerstvu i kampanja od vrata do vrata „Glasajte za više žena na lokalnim izbora“ je direktno doprinelo da više žena bude izabrano na položaje odlučivanja. Ispod su neka od glavnih dostignuća u okviru ove inicijative:  

• Na vanrednim parlamentarnim izborima 2021. godine žena je dobila najviše glasova od bilo kog političkog kandidata u istoriji Kosova. Za poslanice su izabrane 43 žene, četiri više nego 2019., što predstavlja povećanje sa 32,5% na 35,8% na prošlim izborima. Samo devet žena je izabrano zahvaljujući kvoti, dok su 34 dobile mesto na osnovu glasanja građana. Vlada Kosova je imenovala dve žene za zamenice premijera, a od 15 ministarstava, pet vode žene (povećanje sa 18,8% na prošlim izborima na 33,3% u 2021. godini). Na lokalnim izborima 2021. godine dve Srpkinje su izabrane za predsednice opština, a 364 žene su izabrane u skupštine opština. Dve Aškalijke i Egipćanke i jedna žena sa različitim sposobnostima izabrane su kao odbornice, što pokazuje napredak u njihovoj zastupljenosti u poređenju sa prethodnim godinama. 
• MŽK je takođe osnažila žene da se uključe u donošenje odluka na različitim nivoima. 1,533 žene učestvovale su u politici i procesima donošenja odluka u ovom periodu uz podršku EU.
• 1,577 građana i političara susrelo se i razgovaralo o sektorskim pitanjima i preprekama sa kojima se suočavaju u svojim regionima. 
• 1,406 različitih aktivistkinja pohađalo je obuke koje su povećale njihove kapacitete i razumevanje direktiva EU i procesa pristupanja EU. 
• MŽK je kroz obuke unapredila kapacitete 921 političarke i budućih političarki.
• I 210 volontera učestvovalo je u podršci kampanji od vrata do vrata „Glasajte za više žena“.