Evropski institut za rodnu jednakost (EIGE) predstavio je danas Indeks rodne jednakosti za 2019. godinu. Među pozvanima iz Evropske unije (EU), sa Zapadnog Balkana (ZP), a i šire, učesnici su bili i predstavnici Vlade Kosova, Kancelarije Evropske unije na Kosovu i Mreže žena Kosova (MŽK).

Uopšteno, poslednji objavljeni podaci pokazuju da je EU napredovala prema rodnoj jednakosti sporim napretkom u zemljama EU od samo 5.4 tačaka bliže rodnoj jednakosti u poslednjih 12 godina.

„Evropa se približava rodnoj jednakosti“, rekla je Blandine Mollard, službenica za istraživanja u EIGE-u na njenoj prezentaciji u vezi sa Indeksom rodne jednakosti 2019., „ali, ne svuda, ne u svakom apsektu i jasno, ne brzo.“

Uz apsolutnu jednakost od 100 poena, EU u proseku beleži rezultat 67.4. Švedska i Danska ostaju i dalje države koje prednjače što se tiče rodne jednakosti. U nekim zemljama su se rezultati poboljšali, kao što su Portugalija (+3.9), Estonija (+3.1) i Hrvatska (+2.5), a neke zemlje beleže pad od 2015. godine, obuhvatajući Poljsku (-1.6), Litvaniju (-1) i Holandiju (-0.8).

Kada pogledamo specifične oblasti unutar indeksa, najveće rodne nejednakosti su u vezi sa vlašću, znanjem i vremenom. Veoma mali napreci su se dogodili u vezi sa novcem i poslom. Rodna jednakost je najviša u vezi sa zdravljem, međutim i tu i dalje postoje nejednakosti. EIGE je identifikovala rodnu podelu, rodne norme u vezi staranja i rosne nejednakosti u platama kao ključne faktore koji „usporavaju“ rosnu jednakost.

U međuvremenu je Virginija Langbakk, direktorka EIGE-a primetila da podaci na mnogim bitnim poljima imaju nedostatke, obuhvatajući nasilje, silovanje ili ubistvo žena.

Dobiti u polju vlasti bili su usko povezani sa zakonodavnim izmenama, odnosno kvotama za učestvovanje žena u politici.

„Kada postoje obavezujuće mere, mi vidimo napredak“, rekla je Joanna Maycock generalna sekretarka Evropskog ženskog lobija (EŽL). Međutim, nema nijedne zemlje u EU koja je dostigla rodnu jednakost, rekla je on. Pored rodnih stereotipa, ona je pripisala konstante rodne nejednakosti merama štedljivosti. Ona je dalje rekla da su mere štedljivosti „nesreća za EU na svakom nivou: socijalnom, privrednom i političkom“. Takoše, ona je istakla potrebu da „se investira u kvalitetnije usluge iz ugla rodne jednakosti“.

Odgovornost je političara i institucija da obezbede državne fondove za staranje o deci, rano obrazovanje, staranje o starim licima i druge usluge koje podržavaju unapređenje jednakosti.

Ostala istraživanja EIGE-a našla su da prostor koji se smanjuje za civilno društvo, donosi posledice, posebno za lica koja su doživela nasilje u porodici.

EWL je takođe primetio „zatvaranje demokratskog prostora za organizacije žena sa Baltika i Balkana“, rekla je Maycock.

I nekoliko drugih govornika koji su bili prisutni, istakli su potrebu da investiraju u pokret žena, kao jasan i ključni podstrek izmeni prema rodnoj jednakosti.

Oni su diskutovali o bitnosti rafiniranja dijaloga i pokazivanja da podrška rodnoj jednakosti nije samo „dodatni trošak“ nego više neka vrsta „ulaganja“ u bolje društvo“. Bilo je i poziva da se obezbedi novi višegodišnji finansijski okvir EU za narednih sedam godina, da se revidira iz rodne perspektive i da se obezbedi rodno budžetiranje, kao obaveza traktata. Dugoročne mere prema rodnoj jednakosti zahtevaju dugoročna finansijska ulaganja kako bi došlo do promena prema rodnoj jednakosti.

Pored Indeksa rodne jednakosti EU, EIGE je predstavio i Tabelu ravnoteže posao- život, koja je ispitala roditeljski odmor, dugoročno staranje, staranje o deci, javnu infrastrukturu, fleksibilne ugovore o radu i učenje tokom celog života u EU. Govornici su diskutovali kako infrastruktura, kao što su raspoloživost javnog prevoza i pristup uslugama za staranje dece, utiče na rodnu jednakost.

Na primer, samo 11 država EU su postigle ciljeve Barselonskog cilja za rano obrazovanje i raspoloživost nege. Istraživanja su pokazala da ciljevi staranja o deci imaju veliki efekat na smanjenje rodnih nejednakosti.

I dok su neke zemlje EU stvorile su Indeks rodne jednakosti, Kosovo je i dalje u procesu njegovog razvoja. Indeks može obezbediti ključne informacije koje podržavaju donošenje odluka od strane vladinih službenika i zakonodavaca u pravcu stvaranja kompletnijih politika koje doprinose blagostanju muškaraca i žena.