Tim Mreže Žena Kosova (MŽK) nastavio je sa intenzivnim naporima da okonča sve oblike rodno zasnovanog nasilja, vođen strateškim Programom MŽK-a za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.
Tim je takođe nastavio sa istraživanjem koje će doprineti petom izveštaju MŽK-a o praćenju rodno zasnovanog nasilja na Kosovu. Izveštaj će ispitati svest i stavove službenika/ca odgovornih za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uključujući kako su se oni promenili od 2021. godine; u kojoj meri je pravni okvir koji se odnosi na rodno zasnovano nasilje sproveden od 2021. godine; i ponudiće preporuke zasnovane na dokazima za unapređenje institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje na Kosovu. Takođe, izveštaj će služiti za praćenje i evaluaciju Nacionalne strategije i Akcionog plana za borbu protiv porodičnog nasilja, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja 2022–2026, kao i za identifikaciju preporuka za buduću strategiju i potrebne izmene zakona.
Istraživački tim je završio više od 100 intervjua sa predstavnicima više od 16 različitih institucija, stručnjacima civilnog društva i međunarodnim organizacijama u osam opština. Do sada je glavni izazov bio pronalaženje tačnih kontakt podataka institucija na opštinskom nivou i obezbeđivanje intervjua sa nekim zvaničnicima. Trenutno su u procesu transkribovanja intervjua, kodiranja i analize. Očekuje se da će izveštaj biti završen do kraja godine i objavljen početkom 2025. godine.
U međuvremenu, pravni okvir Kosova u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem prolazi kroz značajne promene. MŽK nastavlja da pomno prati i nadgleda ove procese.
U septembru je Adeljina Beriša, menadžerka Programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, učestvovala na nekoliko sastanaka radnih grupa u vezi sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, gde je zastupala preporuke MŽK-a za uključivanje zločina vezanih za rodno zasnovano sajber nasilje. MŽK je takođe učestvovala u radnoj grupi koja je radila na izradi pravne osnove za SOS telefonsku liniju u skladu sa zahtevima Istanbulske konvencije; nacrtu Administrativnog uputstva za uspostavljanje lokalnih koordinacionih mehanizama za borbu protiv porodičnog nasilja; dostavila komentare na nacrt Zakona o socijalnom stanovanju; i prati nekoliko drugih procesa.
Tim MŽK-a je ocenio da su diskusije sa institucijama u okviru radnih grupa bile vrlo korisne u smislu razmene različitih stavova, iskustava i prepreka sa kojima se suočavaju u primeni važeće legislative. Čuvši o stvarnim izazovima sa kojima se suočavaju tužioci i sudije, MŽK je dobila važne informacije o postojećim preprekama u sprovođenju zakona, uključujući one vezane za ukorenjene rodne norme i prakse. Ove informacije su ključne za identifikaciju budućih koraka, kako pravno tako i u smislu podizanja svesti.
„Moramo više da razmišljamo o tome kako da se pozabavimo tradicionalnim normama, na primer one koje vrednuju nevinost, jer one mogu predstavljati prepreke sprovođenju zakonodavstva i pravednom pristupu pravdi“, izjavila je Beriša na osnovu iskustava u radnim grupama.
U međuvremenu, tim MŽK-a je nastavio da pruža besplatne savete u vezi sa pravnim okvirom i upućivao slučajeve rodno zasnovanog nasilja na besplatnu pravnu pomoć, kao i da prati tekuće sudske procese u vezi sa borbom protiv rodno zasnovanog nasilja.
Tokom septembra, Beriša je takođe dala nekoliko intervjua o temama vezanim za rodno zasnovano nasilje i rodna pitanja uopšte, uključujući jedan konkretan slučaj seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, reproduktivnog zdravlja i favorizovanja muškaraca na rukovodećim pozicijama.
Ukupno, MŽK je ove godine imala 19 medijskih izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju, a ovaj broj ne uključuje reakcije MŽK-a nakon specifičnih slučajeva.
